Просветни гласник

42

СТАРА ИСТОРИЈА ИСТОЧНИХ НАРОДА

оружје и коњске опреме; из Мисира танко платно изметано, слонову кост и ебеново дрво; из Арабије свакојаке мирисе, здато, бисер и драго камење; из Палеетине пшениду, мед, уље и балсаме. Са запада, из Евроие, они доношаху по највише: са грчких обала шкољке за иурпурну боју; из Шпаније и Сардииије сребро и олово; са острва Кипра бакар (откуд му је дошао и латпнски назив г сиргит ); са архинелашких острва гвожђе. Метал који су Феничани можда више ценили но и сребро и гвожђе, био је коситер, јер се употребљавао за грађење бронзе, коју су сви образовани старч народи трошили у врло великој мери. Коситера није било на истоку, те су га Фенпчани доносили са запада, чак са тако званих Коситерских острва, за која се мисли, да су нека британска острва. Најзад, они су, као и свп стари народи, трговали робовима, које су куповали по свима земљама, или су више пута нреваром одводили жене и децу, па их продавалп као робове. 0 овој отмици има једна занимљива прича у Херодота. „феничани, вели овај грчки историчар, нреношаху робу из Мисира и Асирлје у различне пределе, између остадпх и у Аргос. Овај град надмашиваше тада све градове грчке. Феничани се ту искрцаше и стадоше продавати своју робу. Пет, шест дана посде њихова дсдаска, када је иродаја већ била готово свршена, мноштво жена отид«. на обалу, а међу њима и кћи краља Инаха, по имену Ио. Док ове жене, стојећи уз крму, бираху и куповаху неке ствари, Феничани повикаше један другог и скочише на њих. Већина побеже; али Ио би ухваћена, а са њоме још и друге жене. Феничани их метнуше у дађе, разапеше једрида и отпдовише пут Мисира." 5. Индустрија. — Феничани су водиди трговину ие само са туђим, већ и са својим индустриским производима. Они доношаху сиров материјал из најудаљецијнх предеда, прерађиваху га у својим радионицама и израђиваху од њега разне предмете према, обрасцима мисирским и асирскохалдејским, з<г'доцнпје и грчким. Они су их усавршавали. у /а још чешће упрошћавали, удешавајући их превд, / 'укусу својих варварскпх купаца. У њих$глМ се радионицама израђивало разно посуђе од земље као и лепо метално посуђе од бронзе, бакра, сребра и злата, коме су се дивили купци свуда по обалама Средоземнога мора. Они су "правилп и разне накпте, као: прстење, гривне, укоснице, минђуше, низове од зрпа ћелибарскпх и стакдених. Феннчаиско стакло особито се ценило у старо време, и сидонске стакдене радионице биле су веома на гдасу. Мислнло се чак да су Феничани и иронашли стакло, али се зна да су Мисирци много пре њих, још у време Старог Царства, знади за стакдо и израђивади га, Феничани су позајмили стакло у Мисираца, али су га усавршили п учинили провпднпм, II његову су употребу раширили међу разппм народима. Они су израђивали лепо посуђе од стакла, провидног, или бојеног разпим бојама, особито ндавом. Сем иидустрије стакла, у Феничана је била развнјена и друга једна индустриска граиа, а то је израђпвање нредмета од слоиове кости, од које су градили кутије, таблице и разне друге драгоцеие предмете,

којих се остаци и данас налазе много по свим знатнијим градовима старога света. 6. ПорФира. — Феничани су имадп једну индустриску грану, која је била чисто њихова својина, а то је израђивање иорфире, коју су градиди од Фпне вуне и бојили пурпурном бојом. Ову су боју онп добивали од особите врсте шкољака (тигех 1гипси1из и тигех Ђгап&апз), које су у ^едикој колпчинп налазпди на својим п грчким обалама. Многе радионице беху подигнуте за бојење овом бојом, особито у Тиру и С И Д 0Н У» г Д е се још и данас виде гомпле употребљених шкољака. Пурпурна боја имаше ту особину, да се прелива у разне боје и да на светдостн постане још живља, преливајући се у боју црвену као крв или зелено-љубичасту. Од порфире грађаху себи одело за више векова само великаши и владаоци, особнто рпмски и византиски. 7. Феничанска вера. — И Феничанска вера као и вера готово свију старих народа, састојала се поглавито у обожавању природних сида и природпих тела, у којима се те силе најјаче јављају. Њихова вера стоји у тесној везп са вером Аспрјана и Халдејаца, од којих су је управо и иримили. Главни бог Феничанскп био је Ђал или сунце (халдејскп Бел), бог који ствара и руши, и богиња Ђалит (или Ђалтис ), т. ј. месец. Како Фенпкија није бпла једна једноставна држава, већ састављена из више градова независних један од другог, то је сваки град имао још и своје особито божанство, свог засебног Вала и своју засебну богињу са особитим именима. Таква су божанства бпла: бог Мелкарт (Ђал-Мелкарт) у Тиру, богиња Астарта у Сидону, бог Адонис у Гебелу, бог Хамон или Молох и богиња Танит у Иартагини. Сва ова божанства представљана су у обднку идола и пмала су својехрамове и жртвенике, своје свештенике и своје особито богоноштовање. Бог Мелкарт, заштптник мрнара и бог проналазака, имаше свој храм у Тиру близу пристаништа. Бог Адоннс, који умпраше са наступањем зиме п опет оживљаваше у пролеће, кад оживљава цеда природа, беше ирослављан сјајним светковпнама на дан његове смрти п његова васкрснућа. Астарта (халдејска богиња Жстар), богиња месеца и планете Венере, као и богиња љубави, иредстављаше се са подумесецом п голубицом, а њено се богопоштовање вршаше у светој шумпци, где јој је и кип стајао. Молох, картагински Вал, могаше се умилостивити само људским жртвама. Кад год би погибао заиретила граду, сами родитељи доношаху своју прворођену децу и метаху их на усијане руке бронзаног кипа Молоховог. Крвожедност и сладоеграсност били су у опште карактеристичне особине Феничанске вере. 8. Ширење Феиичанске вер«. — Као што су Фенпчани индустриске и уметничке производе узпмалп у образованијих народа на пстоку и преносили их на запад, тако су радили и са вером. Оии су узели веру од Халдејаца и раширпди је свуда око Средоземнога мора. Њнховим боговпма нодизапи су храмовп у Јерусалиму, СамариЈи, МемФису, на острву Кипру, у Гадесу и т. д. Феничани иродаваху између осталих нредмета и многе идоле