Просветни гласник

својих богова, дивно израђене од бронзе, слонове кости, камена, печене земље. Варварски се народи дпвљаху њиховој лепој пзради, радо их куповаху, па их најзад сташе и обожаватп. На тај начин постаде грчка п рнмска вера на осповима Феничанске вере, која је опет произашла од халдејске вере. Феничанскп Вал (халд. Бел) постао је грчки Зевс, римски Јупптер ; Феничански Мелкарт постао је грчки и римски Херкул; Феничански Адонис (халдејски Тамуз, син богиње Истар), млади бог пролећа, прешао је у митологпју грчку и не променивши имена; Фекичанска Астарта (халд. Истар) вечнта богпња љубави, постала је у Грка АФродита а у Рпмљана Венера. Сем богова, и многе легенде и мити, које су нам оставили грчки и римски писди, постали су утидајем Феничанским. 9. Феничанска буквица. — Феничани су научпли свет да пише, јер су они уз своју робу разнели по разним земљама и своју буквицу. Они нису сами пронашли писмена, већ су их узајмили у Мпспраца, којп су знали писати на много векова пре њих. Али мисирско писање беше врло заплетено и тешко за свакодневне трговачке послове, за то што поред Фонетичних знакова за гласове имаху још и силабичне знакове за слогове и идеограФске за речи п реченице. С тога ФениД- М А > % 1 г Ц н в ф и # ч а 4 чј <( \\ о ; [V фф 1 />Х + Феничанска буквица чани упростише мисирско иисање; онн узеше из њега само Фонетичке знаке и направпше од њих 22 слова, од којих свако обележаваше један глас. Све данашње буквице постале су од ове Феничанске буквице, само су Феничанска слова више мање измењена по облику. И наша српска буквица постала је од грчке, која је постала од Феничанске. Распростирањем писменостп Феиичани су учинили врло велику услугу човечанству и његовој просвети. 10. Мржња старих народа на Феничаие. — Поред све користи, коју су имали стари народи од Феничана, они су их опет веома мрзели. Они истина с радошћу дочекиваху њихове лађе, јер им доношаху хиљадама леппх и корисних ствари, али док год се Феничани бављаху на њиовој обали, они стрепљаху од какве огмице и асиља. Особиго их стари народи мржаху за ихову неискреност и лаж. Бојећи се конкурен(је у трговини, Феничани су сваковрсним лувствима и лажју прикривали пут којим су ишли )емље, одакле су доносили коситер, драгоцене 'але, дуге слонове зубе, провидни ћелибар п не мирисе. Нико у старо време није знао, где Коситерска острва. Онп бацаху у воду трговце 'их народа, које би нашли у Сардинији или Гибралтара. С тога их се сви стари народи

бојаху и зазираху од њиховпх речи и обећања. Пунска (феничанска) вера (/г<Јез рипгса) значаше у Римљана исто што и превара. Грци им непрестано пребацпваху њихове отмпце и насиља. Па и Јевреји их мржаху због преваре у трговини и због ширења њихове вере у Палестини. С тога пророк Језекпља, у својој љутини, овако пророкује Тиру: „Од мноштва трговине своје напунио си се изнутра насиља и грешио си; срце се твоје попесе лепотом твојом,ти поквари мудрост своју светлошћу својом; од мноштва безакоња својега, од ненравде у трговини својој оскврнио си светнњу своју. За то ће Господ извести огањ исред тебе, који ће те прождрети и обратиће те у пепео на земљи пред свима који те гледају...."

ПЖТИ ДК 0 МИЂАНИ И ПЕРСИЈАНИ

ГхЛАВА I Иран. Историја мидске царевине 1. Иран. — 2. Мидија. — 3.' Персија. — 4. Порекло Миђана и Персијана ; Арици. — 5. НастАњење миђана и персијана У ИрАНУ. — 6. ПоСТАНАК МИДСКЕ ЦАРЕВИНЕ ; ПРВИ ЦАРЕВИ ДЕЈОК и Фраорт. — 7. Кијаксар (632 — 593). 8. Астијаг (593 — 5 60); пад мидске царевине. — 9. Херодотова прича о Киру и паду мидске царевине и нова открића. 1. Иран. — Миђани и Персијани живљаху у пределу, који је познат под именом Иран. То је једна пространа висораван, која се протеже од области реке Тпгра на западу до области реке Ипда на истоку, и од Касппског језера и степа на северу до Персиског залива и Индиског мора на југу. Иран је по крајевима покривен плаипнама, особито на западу, југу и истоку, а у њему има великих песковитих пустиња и плодне земље поред појединих река, које нонајвише утичу у слана језера. Клима је у њему у опште оштра и врло променљива; у неким крајевима је температура тако променљива, да прелази од 40° изнад нуле на 40° испод нуле, од сенегалске врућине на сибирску хладноћу. Иран је врло значајан у старој светској историји; он је био пут народима, који су ишли са својцм породицама и стадима са встока на запад, и у њему су се образовале прве велике царевине, мидска и персиска, у областима његовим Мидији и Персији. 2. Мидија. -- Мидија се налази на северу Ирана, пзмеђу Касписког језера и Тигра. Она је врло бреговита, особито у северном делу њеном, где се протеже, јужно од Касписког језера, висок иланински ланац, чији се огранци продужују далеко на исток и југ. Али ма да је Мидија бреговита, опет јо њено земљиште боље од перспског, јер су долине између брегова особито плодне и наквашаване потоцима и речицама, које са брегова