Просветни гласник

86

СВЕТЉЕЊЕ ЖИВОТИЊА

Са тога самог узрока светлост се примећује само на оној тачки, где кљун лађе сече тадасе, или, када се плови на чамцу, на оном месту, где весла ударају по води. Боја светлости је разнолпка. Та разлика зависи делом од изгледа животиње, делом пак — и то заслужује нашу пажњу — од састава жпвотиње. Боја је обично јасно плава; само код Ругозота може да има разне нијансе, мењајући се редом, више или мање слично реду боја код друге. При својој појави, у тесној вези са јаким грчељем животиње, боја бива јаено црвена, затим неранцаста, па зелена и на послетку сива (Перон). У поларним се пределима светљење јавља у свој својој леиоти; међутим оио се неограничава тим морима. Посматрали су га до 60° ј. ш. п 80° с. ш., т.ј. како у топлим тако и у хладним морима, по којима само лађе плове. Та појава такође није непозната мору, које кваси брегове Холандије, и ако се она на другим местима производи другим мекушцима, то су њој овде узрок већим делом прекомерно малене, голпм оком невидљиве, животпње. Пређе су мислпли, да у таквим случајевима сама вода постаје светла, услед честица које по њој пливају или су у њој растворене, а одвојене су од великих животиња. Холанђанин Бастер је први доказао 1762. године, да се посреством Филтрирања морске воде може одузети од ње способност светљења и да су узрок тога светљења*) мале животиње, које су остале у Филтру. Међутим Бастер примети да те животиње припадају неколиким родовима, и његова. се опаска потврди познијим испитивањем; код његових лоших слпка није тешко познати животпње које је оппсао и нацртао Ернберг, снабдевен бољим помоћним средствима. Највећа од тих животиња (Ро1упое 1и1§игапз), велика је од прилике један милиметар, и ирипада реду прстенастих црва. Остале животиње што светле много су мање и стоје на нижем ступњу организације. То су КоШопа (8упсћае4а ћаШса) 0-30 т,п дужине, даље, неке врсте ннфузорија (Реп(]тшт, Ргогосеп1гит), чпји је пречник О-06 тт 012 тт и које су према томе за ненаоружане очи савршеио невидљиве. Ну има још другихврста животпња што светле и које треба да се помену ради тога што својим бројем превазилазе све остале. То су жнвотиње, којима су дали доста згодан назив посШиса или свитац. За први опис 1772. год. и слике тих примећених жпвотиња обвезани смо опет Холанђанину *) Риго, коме КатрФаж (Аппа1е8 <1ев виепсев паШге11ез, 1850, XIV, стр. 226) приписује част тога проналаска, саОпштио је то Француској Академији тек 1768. год.

Слаберу. Животиња се састоји само из кожне кесице од 0*23 тт — 0-36 тт у пречнику и пз покретног додатка. У кожастој се кесицп види неколико разапетих израсли кончастог облика; у осталом никакав па и најјачи микроскоп није био у стању пронаћи нарочите органе у тим необпчно прозрачним телима (КатрФаж), која уједињена образују велику варнпцу, виђену голим оком. КатрФаж, саопштавајући то додаје: „Сваку од тих великих варница могуће је у неку руку рачунати као магловиту пегу која се расплине при довољном увеличању; само та магловита пега, место тога, што би се састојала из постојаних звезда, састоји се из микроскопских варница које брзо ншчезавају. Јачина светлости посШиса много је слабија од светлости горе наведених животиња. КатрФаж, напунпв цев од Г75 тш шприне слојем од 1-15 шт дебљине, и приближив је на 0-95 ст к пламену обпчне свеће, није могао приметити светлост тих животиња. Скупио је на Филтар од артије 4 до 5 кашичица посШиса и при њиховој светлости на растојању од 3 Јт могао је јасно видети мале циФре на своме сату. Међутим 4 до 5 кашичица садрже најмање 50.000 животиња. На мору, које се светли од животиња, таласи изгледају као да су бела поља засејана зеленкастим или сивкастим варницама. Ако такву воду унесемо у мрачну собу и затресемо, то животиње почну да се светле прекрасном плавом бојом; услед малог кретања течности, нпр. од баченог зрна песка, јављају се јако светли кругови, и та се светлост распростире као пламен не само по површини но и у дубину на неколико с. м. Ако такву воду успемо у стаклену цев и јако затресемо, то светлост мало по мало постаје бела, али животиње тада умиру, и — што зацело заслужује особиту пажњу — њихова светлост постане постојана за кратзо време т.ј. ради њеног надражења није више потребан никакав потрес. Такво псто дејство има додатак азотне киселине, сумпорне киселпне, амонијака, алкохола и терпетинског зејтина. Једна кап азотне плп сумпорие киселине, канута на површину воде у дугачку стаклену цев, са своје тежине павши на дно, тако рећи запалила је на свом путу све посШисае; цев се за један тренутак претворн у стуб бљештећег огња, који се наскоро брзо угаси; животиње су умрле, запалиле су себи посмртну свећу. На тај начин, читаоче, изложио сам тп општп кратки преглед опажене појаве, познате под именом светљења животпња. За човека који мислп није довољно, међутим, примати утиске, које производе иредмети код његових чулних органа. Хоће такође