Просветни гласник

87

да да себи рачуна свуда како су и зашто природне иојаве, стара се да им нађе узрок и последиде, да дозна њихову везу с другим прпродним појавама, и тек када му се труд увенча добрим успехом, његово се знање налази на висини науке. Овде ничу многа питања. Прво: каква је важност те примећене способности многих животиња, како у одношају према њима самима, тако и у односу к природп која их окружује; другим речима, какву корист можемо видети од те способности? Тежња за изналажењем корисне сврхе опредељења жпвотиња силама којима располажемо, тежња која произлази из хвале достојних принципа и која доста пута води правилном поимању дивне хармоније целе природе, у многим случајевима је савршено бесплодна, а то због тога, што су наша опажања преко мере ограничена. У ствари дужни смо признати потпуно незнање односно користи, коју доноси та способност већем делу животиња које светле. Само једна претпоставка има неког основа, а на име, да за време парења та способност тако рећи привлачп оба пола једно ка другом. С једне стране знамо, да код инсеката, који светле, способност светљења достиже већи степен у то време- С друге стране, свима је познато, да инсекти пмају наклоност летети к светлим предметима, као што то доказују муве, комарци и др. Није мање тежак одговор на питање: какав је узрок тој способности светљења, толико јакој код многих животиња, тада кад је код других, једва различних по саставу, никако нема? Овде се међутим находимо у области, која нам је у власти, јер овде сретамо посматрање и оглед, и ако истога тренутка не можемо потиуно одговорити на то питање, то се можемо надати његовом разрешењу у што скоријем времену. По начину којпм се управља наш разум, неопходно је потребно, да се крене да објасни још необјашњене појаве посредством сличних појава, чији је узрок потнуно познат. Даље испитивање дужно је да покаже затим, да ли је било иравилно прво објашњење. Тако, на пример, познато је да како горење производи светлост, да се ирема томе може претпоставити. да и овде такође постаје врста горења, т.ј. такво горење, које није брзо, но полако обузима предмет, услед чега се развија врло мало топлоте, само светлост, коју можемо видети у виду варница. Пример ће то објаснити. Парче трулога дрвета, бачено у ватру, сагори за неколико минута

с великим развитком топлоте и светлости. При томе материја дрвета што гори, ступивши у једпњење с кпсеоником атмосФерског ваздуха, прелази у гасовито стање, а све несагорљиве материје остају у виду соли- Ако оставимо такво парче трулог дрвета на ваздуху, то с њим бива то исто, сви саставни делови који горе такође се једине с кисеоником ваздуха; али у првом случају то бива за пеколико минута, а овде треба неколико недеља члп месеци. Према томе ни у колико није чудновато, што су топлота и светлост која се прп томе развија већим делом тако незнатне, да прва не утиче ни на најосетљивији термометар, а друга није нриметна човечјем оку. Само у извесним повољним приликама, када труљење, т.ј. споро сагоревање, бпва у неколико брже од обичнога, тада у потпуном мраку видимо мало светљење. Да то бива зацело са лаганог сагоревања, види се из тога, што такво дрво, унесено у кисеоник, светли јаче, а ако се пак унесе у гасове, који не потпомажу горење, на пр: азот, угљену киселину и водоник, светлост се одмах угаси. Други пример даје нам фосфор . Тај елеменат врло полако сагорева у ваздуху на обичној темпе' ратури, распростирући сивкасту светлост, видљиву једино у мраку, и која у самој ствари има велику сличност са светлошћу многих животиња што светле. Ако се фосфор мало загреје, то ће брзо сагорети жуто-белим пламеном, који даје већу светлост и на послетку ће ова бити јача и беља, ако сагоревање буде у кисеонпку. Узрок лежи у томе, што је у оба последња случаја развијена топлота тако велнка, дадо белога усијања буду загрејанн ситни делићи образоване ФОСФорне киселине. Имајући за себе слична Факта, зар се неће показати као неоснована претпоставка, да тако лагано сагоревање може бити узрок способности светљења многих животиња, тим више, што већ дисање, доводећи крв у додир с ваздухом, јесте врста лаганог сагоревања, које развија и подржава животпњску топлоту. Што дисање исто тако не производи светлост, доказује се горе поменутим Фактом, а на име, што код инсеката можемо одвојити од тела орган који светли, и овај неће изгубити ту способност. Према томе у таквим случајевима узрок појави лежи у нарочитој, животињом образованој, материји, која се, дошав у додир с ваздухом, једини с кисеоником, и тада тако полако сагорева, да је развијена топлота готово незнатна, да би шкодила животињи. Познати су нам огледи разних природњака (ЗраПапгаш, НитћоМ*,, Маса1ге, МаМеисс!), који отклањају сваку сумњу, дато објашњење није пра12 *