Просветни гласник
ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ
89
Ако је то тако, ондаје свака животиња која светди, ма како бида мада, едектрична батерија, чије стварање едектрицитета, као и код едектричног ј угора (6 -ушпо1и8 е1есШсиз), зависи од животињске воље а покреће се спољашним надражењем. Може бити да се код едектричних угора и других едектричних риба, заједно са образовањем едектрицитета, производи сдично развијање светдости; ади ми не можемо то да приметимо из узрока што су покрпвене њиховом дебедом непрозрачном кожом, јер као што знамо, већи део морских животпња, што светди, готово је тако прозрачан, као стакдо. Међутим — ионављам опет — претпоставка, да треба светдење морских животиња приписати
развијању едектрицитета, јесте само хипотеза, коју треба потврдити новим испитивањима. Може бити тада ће та опажена појава посдужити као нов доказ за веће и веће распрострте системе јединства сиде, која се у својим појавама модиФицира, само у сагдасности према придикама. Дужни смо то оставитп другима, а овде спустити завесу, од које је за нас подигнут само један крај. 30. септембра 1891. год. Београд. С руског П. Ст. Павловић.
ПРОСБЕТНН КОВЧЕЖИЋ
ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА (Изворни дописи „Пр. Гласнику") X. Први слависти у Русијп. — Путовање њихово по словенским земљама. — П. П. Прејс. — Шегова биограФија. — Пегов пут заједно са Срезњевским. — Прејсови одзиви о Вуку. — Ауторитет Вуков — Неколико Вукових редака Срезњевском. Подробности плана за путовање с Вуком 1841 године кроз јужне српске крајеве. — Прејс и Срезњевски путују заједно кроз Далмацију. — Одзив Прејсов о владици Раду и о Црној Гори. — Слика ондашњег путовања кроз Далмацију. — Прејс се упознаје с једном новом врстом зарезника. — Ондашњи Загреб. — Мало карактеристике илирског покрета. Диктаторски прохтеви Гајеви. —Неколико редака о Србији. — Два Прејсова писма на српском језику. — Прејс умире проФесором славистике на петроградском свенаучишту. — Руски илустровани журнали.— Чему воде њихови прилози и премије. Кад радови Добровског, ШаФарика, Копитара и Вука подигоше мало ону тамну завесу, што заклањаше прошлост словенских народа, пробуди се и у Русији тежња да се упозна са западним и јужним Словенством, које, подстакнуто на рад том славном прошлошћу и обухваћено великом идејом националнизма, даваше све јаче, све бујније знаке живота. Год. 1835. отворише руски университети катедре словенских језика и књижевности, ну не нађе се спремних људи да их заузму. Тешко се онда било спремати за ту струку. Књига мало, а научних дела још мање; у некојих језика чак ни напиСане граматике, ни речника. Остајао је једини на-
чин: требало је путовати по словенским крајевима, слушати и бележити. И гле, по министарској наредби, четири руска университета изабраше сваки понајбољу снагу и испратише је у иностранетво: московски посла Бођанског, петроградски—Прејса, харковски — Срезњевскога, а казански — Глигоровића. «Ове то беху, пише Пипин, младићи, који су недавно свргаили университет, сви у пуној снази, сви жедни науке. Они дођоше у словенске земље као новајлије, ну у брзо, после свога путовања, стекоше глас компетентних зналаца у колу словенскик научењака, међу којима не беше ниједнога, ко би им био раван по разностраности личног посматрања и искуства. Срезњевски је, н. пр., путовао толико пешке по словенским земљама (изузимајући Словене под Турском), као нико од Словена; ниједан словенски научник није скупио тако богато градиво међу балканским Словенима, као Григоровић; Бођански је стицао ванредна знања, а у Прејсу спремао се научењак првога реда. Путовање руских слависта беше крупан Факат у целој словенској науци; у Русији је оно ударило први тврд основ славистици 1 )". И ето, тек сад, након по века, благодарећи заузимању проФ. Ламанског, могосмо изближе дознати, шта су запазили на свом путу и на кога се намерили двојица од њих, Прејс и Срезњевски. Шурнал Живал Старина, који излази од 1890. год. под окриљем етнографскога одсека Импер. Геогр. Друштва, а под уредништвом проФ. Ламанског, доноси читав низ путничких писама и једнога и другога. ') ВЂстникг Евроии, 1893, VII, стр. 285,