Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

Гору и, ако је могуће, кроз Босну у Србију — и то, не заборави, у друштву с Вуком. Долазим у Беч, казујем се Вуку, најбољем, најљубазнијем и најумнијем човеку у свету 1 ). Ну Срезњевски није ме био тачно известио. У Бечу живе одески куратор Књажевић и Н. И. Надеждин. Они такође имађаху у изгледу пошт. Вука, намерни да пропутују с њим по српским земљама, те нас, као што сад дознајем, предупредише. Ну Књажевић није могао да јамачно располаже са својим распоредом, отпусту му истекао рок, он дао молбу, да му га продуже; а одговора нема, па нема, међутим време иде, па иде. Бејах гп виврепво. Већ помишљах, да напустим мисао да путујем с Вуком. На беду нема ни очекиваних писама од Срезњевског, ком нисам могао писати, не знајући где је... На послетку дознасмо за њега, а и Књажевић доби нов отпуст. Мало се изведрило бар до 1-ог маја. Утврђено је да тога дана сви будемо у Трсту (Књажевић, Надеждин, Вук, Срезњевски и ја). Ту ће наш договор бити коначно закључен. Највероватније је, да се нећу делити од Вука. У том случају отићи ћемо у Црну Гору, путујући и сухим и морем... Нз Црне Горе води у Србију прав пут преко Босне, коју још нико, због опасности, није полазио. Има наде, да ће нам босански паша дати прагњу (конвоп), иначе се не да решити на путовање кроз Босну. — Ако нам то не пође за руком, ми ћемо из Црне Горе у Загреб 2 ), па у Србију.. И ако је време кратко (два месеца), држим да ћу иод управом Вуковом учинити више, него да сам путујем четири месеца. Треба лично знати Вука, па се тек онда даје оценити, од какве ми он може биги користи у путовању. — С Бечом сам врло незадовољан... Да није Вука и Надеждина, скачи у воду". Ну заједничко се путовање не оствари. Наши млади слависти не хтеше брзо да путују, а Књажевићу и Надеждину беше хитно па се растагие. Крајем маја видимо и њнх двојицу на путу. Опширно писмо Прејсово Куторги (из Загреба 19. авг. 1841.) пружа многе, врло занимљиве појединости. Српско и словеннско гостопримство предусретало их је свуда. Стигаи првог дана у 8<;. Гјогепго, умало те не преноћише на чисту пољу, и да ие би неког гостољХбивог словенског сељака". Из Реке је пут водио у Сењ, па кроз Отачац и Гопић у Задар , »где не нађоше ништа за себе". Ј манастиру крчком беху срећнији: в ту нађосмо, пише Прејс, добра игумана и два лепа ^ Добр'|;шпему, лшбезн^ишему и умн'};ишому челов^ку ) Прејс употребљава скоро свуда несловенске називе градова: Аграм, Фијуме, Кар.шггат, Оегшз, Тгаи, Землин и т. Д. оанпмљиво је, што после борављења у Београду он увек пише Земун.

цркв.-словенска рукописа®. Примљени и угошћени У Дрнишу „аиГ <1а8 Вев^е" од породице Мијовића, наши путници стигоше у Шибеник, на кочијама, »нешто налик на љуљашку", у Трогир, а одатле, морем, крај Спљета и Дубровника, у Котор, „лепу, чисту варошицу, која има гостионицу, какве не нађосмо у Далмацији". »Поткрепивши се сном у Котору, прича даље Прејс, стадосмо се пужати на Црну Гору. До границе прногорске воде стазе, по којима се није лако пењати јула месеца; а отуд до Цетиња проведен је пут, ну само за пешаке и коњанике. Ишао сам пешке и тамо и натраг. — На Цетињу, столици црногорског Владике, све ми се допало осим куле, начичкане (увЂшаноп) турским главама. Владика је и сам против тог „дивљег, нечовечанског обичаја", ну неће да га уништи, „да не увреди свој народ". На жалост, не могасмо провести у Црној Гори више од једног дана. Сутрадан Владика је ишао у Котор, па и ми пођосмо с њиме. Шта да ти речем о Владици ? СлушајуКи га и разговарајуКи се с њим, дивиш му се. То је човек мушке леиоте и исиолинског узраста; оделом се он мало одликује од својих иоданика, само што не носи оружја и не брије браде, као духовно ^лице 1 ). Пошто их је Владика одговорио да не иду на Босну и Херцеговину, »ако немају две главе у резервп®, Прејс и Срезњевски, придруживши се сутра/ан свити му, стигоше у Котор, а одатле се упугише сами, преко манастира Савине, „где нема међу рукописима ништа особитог", у Дубровник. »Ту, у Дубровнику, пише Прејс, врло је тешко стан наћи Има само једна гостионица, ну у њој се не да живети од расноврсних зарезника; разуме се. морали бисмо остати у њихову друштву, да се не нађе неки, са свим непознат нам човек, који нам даде свој дом на расположење, рекав нам: „ви сте госиодари Преписав у Омишу акта и грамате, што се односе на историју пољичке републике, наши путници дођоше у Спљет, а одатле паробродом на Ријеку. Ево, како описује Прејс на крају писма незгоде ондашњег путовања по Далмацији: «Дању се знојиш од јаке врућине, особито на путу; чекаш с нестрпљењем кад ће сунце заћи, мислећи, да се приближује ноћиште и одмор. Вараш се: у соби је загушно и врућина, а напољу нема хладовине и свежине, па се знојиш ноћу као и дању, кретао се или не кретао. Кад би се дало, 1 ) Доцније, у писму Куршату из Петрограда, пише Прејс овако о Влади_ и : 1сћ Гапс1 ш сНезет Наир1е сЈев 2\уе1*еп Ктгсћеп8Иаа1е8 111 Еигора етеп гесћЈ Ј^е1л1с1е1;еп јип§еп Мапп, каит зо а.14, (1ег аћег т сће {гаип^е Ко1ћ\уепс1ц»ке11 уег8е1г1 181, вете РетЈе ги есМа^еп, лто ег пиг Шпеп ћејкоттеп капп.