Просветни гласник

92

ПИСМА ИЗ ПЕТТОГРАДА

требало би мењати рубље сваки час. По ногама и по рукама искачу од врућине пликови, који у вече почињу страшно сврбети. Да се препуни чаша зала, што их путник подноси у Далмадији, треба још додати легионе зарезника, особито на овој суши и жези. Талијанци не живе баш најчистије, ну у том погледу имају и Словени с њима много заједничког. Највећма се осећа нечистоћа у гостионицама, где, као што гостионичари сами призпају, не рибају пода више до једном у години. У осталом, видесмо такве подове и у кућама врло уредних људи, па зар ти је чудо после тога, што су собе пуне зарезника сваке врсте и звања. Осећаш у једно исто време заједничке нападаје стеница, буха, комараца, муха, чујеш и видиш мокрице и бубе-швабе. Не знам ти многе ни назвати. Упознао сам се у Дубровнику с једном животињом, дугачком, танком, брзом у својим покретима, која има ногу видимо и невидимо. Зову је стонога. (врста 8со1орепс1га). Кад јашем, нападају и обадови. »Пут по Далмацији рег 1егга скопчан је са сваковрсним тешкоћама. Поштанских кола нема; а ако се пружи прилика за нутовање кочијама, треба плаћати огромне новце. Колских путова је врло мало, па шта ти оетаје, већ, или да најмиш, где је могуће, барку, па да се возиш морем, или —хајде пешке по стазама, које су начичкане великим и малим камењем; или седи на коња, што ме већма умори него ход. Провео си читав дан, и то онај врели, далматински дан, на ногама, на води или на коњу, тражиш одмора и — нема га! Па бар да се може свуда и ноћиште наћи. Гостионице су ретке и по градовима — треба имати препоручна писма. „Шта да ти речем о страшној жеђи, која дивљачки мучи човека. Ретка је добра вода. Пропао бих, да није јевтина изврсна вина. — Испитао сам корист и од пушења. Често је требало духаном растеривати гадни собни смрад. »Кад се састанемо, рећи ћу ти, шта су у Далмацији Претори и 8аш1;а; то ти није лакше од комараца. „Све што нам причаху о опасностима путовања по Далмацији" — све је то бајка. Далматинци су добри, предусретљиви и услужни људи. У том погледу можеш бити с њима потпуно задовољан. »За све време нашег борављења у Далмацији не беше ни капље кише. Због суше и врућине ово је лето тешко и за урођенике. Виноград још кунатори, ну погибе маслина, најглавније богаство далматинско". Са Ријеке стигоше путници преко Гомирја, где нађоше одличног игумна и 8оп8{ пгсШз, и Карловца

у Загреб' где Прејса одмах ухвати грозница, ћгођаИасћеа Ргеђег, као што он пише. У осталом, из почетка тамо им не беше баш најбоље, као што дознајемо из писма Петра Ивановића проФесору Куторги од 1-ог октобра 1841. год. „Подударио се, пише ПреЈС, и сабор (нешто налик на наше племићке изборе) и трг. Дошла сва Хрватска. Гостионичар тера нас из сгана, а ја лежим болестан. Срезњевски ишао да тражи нов, и ништа не нађе, све је пуно. — Неки непознат човек, дознав од наших пријатеља за наш тешки положај, уступи нам забадава свој дом за градом®. Дође и незамољен лекар, и здравље Прејсово брзо се поправи. Илирски покрет беше онда у пуном јеку и ево шта о њему пише Петар Ивановић свом пријатељу у Петрогрлд: »Ти се вараш, акомислиш да се јаналазим „међу дивљацима". Мени је овде веселије него у Берлину, Дражђанима, и т. д. Не говорим о утисцима, што их производе на мене љубазност и предусретљивост — велика реткост у Германији — ну ево ти Факата друге врсте: Пре седам година не беше ништа у Хрватској, а сад у самом Загрбу раде без престанка две штампарије, излазе двоје новине (политичке и књижевне) на илирском (или, што је евеједно, на српском језику); од нове године удвојиће се број периодичних издања; у сваком, иоле важнијем граду отворене су читаонице, има их већ шест; наскоро ће се основати у Загребу Музеј и уз њега научно-књижевно друштво. У Загребу је такође отворено стално илирско позориште, а по градовима путују и позоришне дружине. Све одушевљава мисло, да не треба остати иза остале сабраће: Мађари им ванредно помажу. Младеж је одужевљена за жив патриотски рад. Ако узмериш на јевропски аршин, разуме се, није бог зна шта урађено, ну, бога ти, даје ли се више урадити за седам година? Не заборави и то, да се све то ради напорима приватних људи, који већином нису богати, и да рад не иде без борбе са старим покољењем и с непријатељима разног звања и порекла. То све заједно весели душу, особито кад видиш, колико друштво добива у том покрету, како некада пијани, прождрљиви (обжорнип) и бујни живот замењује други, који осећа потребу у благородном уживању. Прејс не беше само посматралац илирског покрета, већ и радник у њему. У диктаторским прохтевима Гајевим он је видео несрећу по читаву идеју, према којој није могао остати хладнокрван. „По вашем одласку, пише Петар Ивановић Срезњевском, који се већ налазио у Србији, дуго ми