Просветни гласник

158

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Савет је одлучио: да се г. Јосићу уважи нолба, а за председника ове комисије изабран је на место г. Јосића, г. д-р В. Бакић. Раније нзабрани чланови ове комисије, г. г. Миодраговић и Јовић, остају и даље чланови ове комисије. IX. Прочитаио је иисмо г. Дим. Јосића, којим јавља Савету да још није готов с прегледом и оценом „Две расправе о ширењу писмености", које су му на опену дате, али да ће их у скоро прегледати и Савету поднети. Савет је одлучио: да му се остави крајњи рок за подношење реФерата о овим расправама до краја овога месеца. X. Прочитано је писмо г. С. Антоновића, директора шабачке гимназије, којим извештава Савет да није могао до сада прегледати „Карту Балканског Полуострва", од г. Љуб. Ристића, учитеља, и, враћајућп карту, изјављује, да је не може прегледати. Пошто је израда „Карте Балканског Полуострва", за школску потребу, поверена г. П. Манојловићу, то је Савет одлучио: да се ова карта врати писцу, пошто нема потребе да се плегледа и оцењује. XI. Саслушан је извештај г. Л. Лазаревића по молби г-ђице Марије Глигоријевићеве, привремене учитељице, која моли да јој се заступнпчке године урачунају у привремене, и, пошто је већ положила теоријски учитељски пспит, да јој се допусти полагање практичног пспита. Савет је, усвајајућп мишљење г. реФерента, одлучио: да се г-ђици Глигоријевићевој може уважити оно што тражи. XII. Прочитан је реФерат г. г. Ј. Мподраговића и Д. Јосића о књизи „Збирка педагошких радова" од М. Нешковића. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Прочитао сам дело „ Збирка иедагошкисс радова Мите Нешковића, књига прва", које ми је Савет послао на преглед и оцену, п част ми је поднети своје мишљење о њему. У овој првој књизи ове „збирке педагошких радова", коју писац намерава да изда, имају трп

расправе. Прва је „Змај Јован Јованови%, као иедагог, један листак нз историје васпитања у Срба", прештампано из 149. и 150. књиге „Летописа" Матпце Српске. Друга је „0 уиравии надзору школском", једно сувремено педагошко питање", прештамнано нз 141. књиге ,Л.етописа" Матице Српске. Трећа је Ђ Може ли школа бити без телесне казне, педагошка расправа", прештампано из 165., 166., 167. и 168. књпге „Л.етопнса" Матице Српске. Последњаје највећа, а друга најмања. Као што се види, све су три штампане у „Летонису" Матпце Српске у Новоме Саду. А пошто све радове за „Летопис" прегледају стручни реФеренти, то нам ово у неколпко унапред може послужити као јамство за ваљаност ових радова. • У првој расправп „Змај Јован Јовановић, као педагог", износи се како је Змај песничком душом својом обухватио сву српску мисао и васпитни задатак наш, и како се старао да га песмама својим изведе. Змај је, без иоговора, највећи и ненадмашан песнпк дечји у нас. И колико се песмом може утицати на срце дечје, а преко њега и човечје, Змај је то чннио, чини, п чиниће док му је год песама. Г. Нешковић је покушао, да из његовпх различних и многих песама склопи један преглед и изведе главни правац или дух који веје у њпма. И он налази ово: ,1- Чика Јова љуби Српчад, и то свом снагом својих осећаја 2. Чика Јова познаје потпуно живот својих љубимаца.... 3. Чика Јова својим песмицама спрема нови свет, који ће народну књижевност да сматра као насушни хлеб душевни.... 4. Чика Јова својим радом подстрекава и оспособљава српске родитеље, да се са више љубавп п воље, да се бољом спремом прихвате најсветијег им позпва — васпитавања своје деце. 5. Чика Јова у омладини загрева, а у народу утире пута симпатпји према најважнијој просветној установи, — према народној школи". А према разнпм васпитним задацима налази: 1. да Змај буди у омладине српске религиозна осећања пли побожност. 2. Да Змај буди родољубље и човечанска осећања у деце, и изводи ово: „ЧикаЈовино васпитно начело у овом питању је овако: Буди ваљан и честит Србин; буди добар Словен, али и човек 3. Да „изобличава мажење, мекуштво, страшљивост и све што отуд потиче" и иде на то, да у деце развије здраво тело, крепку снагу и јаку вољу. 4. Да Чика-Јова?,,благо али постојано крчи пута поштеном, карактерном и питомом животу код омладпне". Онда износи, како Змај гледа на школу, учитеља и дисциплину, и изводи: „да је Чика-Јова својим дечјим песмама у нај-