Просветни гласник

300

ваука ii настава

XIX. Реч

слог.

Пре овога предавања ученици треба да науче једну песму. Добра је свака иесма, али сам ја увек учпо ,Депо пева славујак", јер ми се чинп најзгоднија. Устани, Мирко ! Почни сам „Лепо пева славујак", али полако ! Мпрко пева, а учитељ лупа длан о длан, чим Мирко почне други слог. (Ле....пљес !, ао ... пљес !, пе...иљес !, ва...пљес!, сла... пљес!, ву... пљес!, јак... пљес !). Хајде, отпевај само реч: леао! Мирко пева: Ле.... по.... Учитељ лупне два пут. Хајде певај иева. Мнрко пева: пе ... ва..,. Учитељ лупне на сваком слогу. Хајде: славујак. Мирко пева: сла-ву-јак. Доста! Певај ти, Васо, даље! Баса пева: У зе-ле-ној шу-ми-ци. Учитељ увек лупне на слогу. Хајде ти, Симо, даље ! Симо пева : На та-на-ној гран-чи-цп. Доста! Хајде сви певајте даље и лупкајте са миом длан о длан. Ученнци певају ц лункају. .. Хајде ти, Јово, отпевај тако исто ову реч: чело! Че-ло. Хајде сви отпевајте реч: село! Се-ло. Сад маца ! Ма-ца. Хајд'е: дете! Де-те. Дела : рука! Ру-ка. Дела: река! Ре-ка. Сад риба! Ри-ба. Хајд' отневајте ццпеле! Ци-пе-ле. Хајд: чаншца ! Ча-шп-ца. Дела: марама ! Ма-ра-ма. Хајде: мамузе. Ма-му-зе. ' Скрстите руке ! Изговори ти, као кад певаш, реч рпба. Рд-ба. Изговори ти столица! Сто-ли-ца. Изговори ти дукат! Ду-кат. Смпслите свакп по једну реч, па да је изговорите, као кад се пева. Ти! Ти! Тп! Ти! Учитељ увек пљеска длан о длав на слоговима. Колико се пута отворе уста кад се рекне риба ? Двапут. Шта се прво рекне ? Ри. А после ? Ба. Колико се пута отворе уста кад се рекне човек? Двапут. Шта се прво рекне ? Чо. А после ? Бек. Колико се нута отворе уста, кад се рекне марама? Трипут. Шта се прво рекне ? Ма. А после ? Ра. А после? Ма.

Хајде смислпте сви по једну реч, где ће се уста два пут отворити ! Ти! Ти ! Ти ! Смислпте по једну реч, где ће се уста три пут отворити ! Ти ! Ти ! Ти ! А колико се пута отворе уста, кад се рекне: коњ ? Једанпут. А сат? Једанпут. Смиелите по једну реч, која се може од једаннут пзговорити ! Ти ! Ти ! Тп ! Пазите, децо ! Оно што се од један пут нзговори, кад се једном уста отворе, зове се слог. Како се зове оно што се изговори, кад се један нут отворе уста? Зове се слог. Подели на слогове реч : Ружица ! Ру-жи-ца. Подели на слогове реч: сикира ! Подели на слогове реч: уво! Подели на слогове реч: звоно ! Подели на слогове реч: врата! Подели реч : вратнице! Колико слогова има реч: буре ? Које је први? — А други? Колико слогова пма реч : шешир ? Које је први ? — Које је други ?

Другога часа може се тражпти да ученици смисле по једну реч, која има један слог, па по једну од два, од три, од четири, од пет и више сдогова . XX. Реч — глас. (1'азликован.е гласова у речима) Учитељ прппреми звонце и сакрије га у фијоку од стола Када се деца утишају, учитељ полако руком зазвони п пита: Шта то чујете? Звоице. Зар звонце чујете? Јесте. Онда добро слушајте! Учитељ меће звонце иа сто. Чујете ли сада звонце? Не чујемо. Оди ти, Стево, па прислони уво уза звонце! Чујеш ли звонце? Не чујем. Иди на место! — Чује ли се звонце? Не чује. Па шта се чује од звонцета кад звони? Чује се глас. Од чега се још може чути глас? Још? Још ? Од чега се чује овакав глас ? Учитељ виче а.. а.. а.., као кад дете плаче. Када се чује овакав глас ? Учитељ виче: и.. . и...., као кад се зачуди. Када се чује овакав глас ? Учитељ виче: у.. у... у..., као кад ветар дува. Када се чује овакав глас ? Учитељ виче: ш ... ш.... ш..., као кад пада киша.