Просветни гласник
308
КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈЛ
Чисто бпсмо пожедели да се Тодстој опет врати својим романима. Ну ипак рекли бисмо, да не треба ни мало сажаљевати, што је бесмртни писац „Рата и Мира" често упадао у поље педагошко. Између свих његових осуда против друштва и школских установа, има занста по гдешто да се призпа. Толстој има донекле право, кад пребацује модерној педагогпјп, да замењује застареле методе и поступке негдашње школе кадпгго иовом рутином, мало друкчијим Формалпзмом, механпчкпм навпкама другога облпка. Из његове безграапчне љубави према слободи, пз његовог Фанатичног поштовања народних пнстннката, можемо поцрпсти кориспу поуку: да смо мп самп можда сувише заљубљени у једнолпкост, у непроменљнв поредак, да смо премпого жртвовали идеји о погреби једнога типа наставе и васпитања; да н. пр. нпје умесно наметати сељачкоме спну исту наставу, нсто трајање школскога рада, као синовима раднпка и трговаца у великим градовима, да нека ствар, која је изврсна у Паризу, ништа не вреди, кад се пре-
несе у какво забачено село.... И зар се не можемо корпстити, с иогодбом да искључпмо парадоксална претерпвања, једпом идејом, која се непрекидно понавља у сппсима овог искрено увереног филосоФа: на нме, да је пролазни утицај школин наткриљен, да може бити сузбијен или поткрепљен непрекидним утицајем жпвота п друштвене средпне ? Мп смо подиглп школе, то је добро, и Толстој је слеп , кад неће с нама да призна њихове корпсне последпце. Ну зар неће бити изиграно наше дело, зар неће бити недовољан васпитни утицај школпн, ако оставимо слободан ток нездравој поплави неморалних слика, срамних песама, квареж нпх спнса, које сретамо на улицп, у позоришту, у штампп; ако, једпом речју, дозволимо да око школе, која се труди да моралпше, онтиче моћна струја, која разноси разврат и квареж ? Врање. С Француског II, М. И.
КРИТИКА И КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ 1 >г. Е<1. Гогшанек : Ве1*га§ гиг Р1ога ^оп 8егМеп им\ МасеЛопгеп. — бопЈеса!)Јгиск аиз ()ет XXX В(1е Јег Уегћап<11ип§еп Јез Ка(игГогзсћешЈеп Уегетез т Вгппп. Вгипп 1892. 8« р. 3—49. д <( 2. Ве11га^ хиг Р1ога коп 8егНеп ип<Х Ви1даггеп. — 8опЈегаћс1гиск аиз Јет XXXI ВЈе Јег УегћапсИ. без Ш4игГогзсћепЈеп Уегетез 1а Вгппп. Вгппп 1 893. 8° р. 3 — 29. Врло је шарона и радноврсна Флора Краљевине Србије, али оиа још ннје испитана ни проучена. Панчић је проучавао само Фанерогамне биљке и у томе је толико успео, да је у Србијн нашао знатап број у оигате врло ретких биљака; сем тога открио је на 100 нових специја за науку, које је он једино у Србији брао а за које се новијим испитивањем сазнаје, да се исте и даље, ван граница наше домовине, а по Балкаиском полуострву распростиру. Флору Србије с успехом је проучавао и д-р С. Петровић, али он се поглавито био ограничио на биљке које расту у околини Ниша и јужној Србији, те је тако својим испитивањем биљака по тим странама допуњавао Панчићев рад на целокупној Флорн Краљевине Србије. Панчић је све биљке са цвегом,
БЛИОГРАФИЈА
које је стигао те проучио, као и неколике сумњиве Феле, описао и навео у својој књизи: Флора Србије (Флора кнежев. Србије и Додатак Флори кнеж. Србије 1 , у којој је мал'не потпуно изнесена целокунна Флора Фанерогамних бнљака које расту у Краљевини Србији. И, сада је оста 10 да се или поједини крајеви наше домовине темељитије и свестраније доучавају, или да се поједине Фамилије или родови србијских биљака боље и што тачиије проматрају и испитују, те да се на тај начин припрема гра!)а за потпуну Флору Краљ. Србије. То вреди за Фанерогамне биљке и за папрати. А од почетка нмају да се нроучавају биљке бесцветнице или криптогаме, које по Србији расту. По мојем мишљењу, сваки нов рад о Флори Краљ. Србије треба да допуњава Панчићеве и Петровићеве радове, ако се односи на Фанерогамно биље, јер су њихови радови темељ, на којем се даље мора дозидати зграда србијске Флоре. Али, мој колега из Брина, д -р Ед. Форманек, који је проФесор у тамошњој гимназији, не мисли овако, што ће се видеги из доциијих редова. Шга и како мис.ш господин доктор Форманек не знам, али познато ми је да је он залазио до сада трипут у Србију и скупљао биљке по њој-