Просветни гласник

309

Први пут је екскурсирао око Ниша и у околини Врање, а за тим је отишао кроз Стару Србију у Маћедонију. Пошто је одредио биљке које је на томе путу скупио. он је списак њихових имена објавио у Беи^зсће ћо1;аш8сће Мопа^зсћгШ за 1890. и 1891. годину, а под именом Већга§ гиг Р1ога поп ЗегМеп, МасеЛопхеп ипс! Тћеззаћеп. Други пут је истк г. доктор прошао кроз околину Параћина, Плане и Поточца, пео се на Бабу и Јухор планину, где је скупљао биљке, чија је имена објавио у саставу чији натпис исписах под 1. Уза свако име биљке забележио је и околину, у којој ју је убрао; а навео је 212 врста и 8 Форми ружа. Трећи пут је се навратио г. д-р Форманек у Србију при повратку свом из Бугарске и зауставио се у Алексинцу, ио чијој је околини екскурсирао. Одлазио је у Пруговац, Липовац, Ресник и Поружницу, а пео се на Лесковик (г. Ф. пише Бевкоушк!) и Оштру чуку изнад Соко-Бање. - Овом приликом скупио је 289 раг.них Фела и варијетета, а уз то и 5 ружа, чија је имена објавио у једном списку који носи натпис исписан под 2. Поред имена сваке биљке означио је и места, у којима је или близу којих је те биљке нашао и узабрао. 1 ) При одредбк србијских биљака иисац наводи да је се служио само Панчићевом Флором и додатком овој. А не објашњава зашто се није хтео послужнти и осталим српским радовима о нашој Флори. Може бити да остали радови не заслужују његову високу пажњу и његово научничко поверење! Из ових ВеИгад-а немамо скоро ничему новом да се научимо, јер, што нам се кроз њих сада казује, с тим нас је Панчић упознао још пре равво двадесет година. До душе, понешто нам г. д-р Форманек са свим друкчије казује но што је то у Панчићевој Флори речено, те тако имл и неке разлике између Панчића и њега. Али разлика је сва само у овоме: Панчић је, да не би наводио сва места где иавит расте по Србији, означио да је то обична биљка по свима крајевпма наше домовине, а г. Форманек тврди и уверава нас да иавит расте и око Параћина! И нашим ученицима из II. разреда гимназије познато је да јоргован расте као дивља биљка по вишим брдима у Србији, али то нимало није сметало г. д-ру Форманеку да напише за јоргован ^иазј зроп1апеа !! Што сам поменуо за ове две биљке, то бнх I могао поновитн не малим и за све остале наше Ј ) Дознао сам да нас је и прошле годвне тај доктор иоходио п да је се пео на Ртаи, и по ње.му биљке сакупљао! Списак тнх биљака ннје још објавио. А добро би учиннио и да га не објављује, ако ће бити џ тај као ови претходни. НРОСВЕТБИ ГЛАСНИК. 1894.

убиквисте (боцу, дрен, пелем и мн. др.), које писац наводи у својим списковима биљака које је ваља да случајно назвао ВеИ;га§:.... По свему ми изгледа да је г. д-р Форманек више аматер него ли озбиљан проматрач и научник. Још да поменем и ово. Тај Флорист, који би канда желео да буде на страни специјалист за Флору Србије, као они Веленовски за Флору Бугарске, није сматрао за потребно да се бар једном сврати у Београд, те да види Панчићев хербаријум, и ту да упореди оне биљке у чију детерминацију сумња. А том би ириликом можда могао сазнати по што шта и о оним србијским биљкама, које су проучене у београдској ботаничкој градини, као што би се могао упознати и с многим чим другим, што му је као странцу потребно да зна кад у Србију залази, да прикупља и проучава оне биљке које су већ сакупљене и описате у нашим Флорама. Ж. Ј. Јурипшћ.

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ Ј. Шрама и др. Р. Шислера МаТвмаТИКа за I, II, III и IV разред гимназија и реалака. Превео Ђорђе П. Рокнић , проФесор. Део први. Аритметика. Београд, у штамп. код „Просвете" 1894. — 8°, стр. 158 и 3 пепагин. лисга. Цена 1,80 дин. Реферат о овој књпзи (у рукопису) штампан је у мартовској свесци ( ,Просв. Гласиика" за 1894. г„ V записницима Главног Нросв. Савета. Андрија Качић Миошић, словински песник. Написао Дан А. Л^иваљевиК. (Оштампано из «Летописн Матице Српске" књ. 171. —174.). У Новоме Саду. Штампарија српске књижаре браће М. Поповпћа 1893. — Обична 8°, стр. 130, на засебном листу слика песникова. и засебан натписни лист. Марљиво израђен преглед Качићева књижевнога рада и песничких му заслуга: уз то и преглед досадашње литературе о Качићу. Књига вредна пажње. Жена двадесетога ветса. Написали Жил Симон, академик, и Густав Симон, доктор медицине. С деветнаестога издања превео М. Ђ. Милићевић. У Београду 1894., штампано у државној штампарији Краљевине Србије. (24. издање Чуиићеве Задужбине). — Мала 8°, стр. XI и 423. Цена 3 дин. Занимљиви садржај ове књиге подељен је у 36 глава, од којих прве 22 говоре о положају и задатку жене и матере (нарочито у Француском друштву), а других 14 о хигијени женскога чељадета. Пздања „Матице Хрватсне" за годину 1893.: 1Ш>е. Рпгос1оз1оупе 1 кићигпе сгИсе. Марјзао 1)г. МГзо К1зраШ. Са 138 слика. Награђено из За41