Просветни гласник

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФЦЈА

кладе гроФа IV. Неп, Драшковића за годину 1892. Знгреб. Наклада „Матице Хрватске" ; тисак Карла Албрехта, 1893. (Чини књигу XVIII „Роиспе ктјгтсе МаМсе Нг\ г а1;зке.") — Већа 8°, стр. УШ и 455. Књижарска дена 3 Форинте. Књига богата обилатим корисним поукама, и написана ј лаким и занимљивим слогом познатога хрватског популариза- ј тора природних наука, Др. Мише Кишпатића. Ротхе«! »геДпје&а Т1ека. Ро пајћо1ј1т р1бсјта гггасИо Ргапјо УаИа. Други дио. Од Карловића до цара Конрада II (од год. 687. до год. 1039. послије Криста). Са картом тога раздобља. Загреб. Наклада „Матице Хрватске"; тисак Карла Албрехта. 1893. (Чини књигу VI „бује^вке РоуЈезИ«. — Обична 8°, стр. 326 и 2 листа. Књижарска цена 2 Форинте. Овај II део средњевековне повеснице има ове одељке: „Карловићи (Кароличзи) желе основати у Јевропи германскохришћанску државу" (књига IV); (( Пропаст дарства Карла Великог и нови варвари" (књ. V); <( Феудално доба; државе, поникле на рушевинама царства Карла Великог" (кн>. VI); и (( Грци, Словени и Маџари до половине једанаестога века" (књ. VII), где се говори о грчком царству (од Лава III до Теодоре, или од г. 717.-1056.), о северним Словенима (Чешка и Моравска, сама Чешка, Пољска, Русија; време од 846. —1058. г.), и о јужним Словенима. (Бугарска, од 640.-1041.; Србија, од 836.-1051.; Хрватска, од 819.-1035.) п Маџарима (947.1038. год.). Вобапке. РпроуЈје(1а Јшп Ј^еризгб. У Загребу. Наклада „Матице Хрватске«; тисак Карла Албрехта. 1893. (Чини свеску 154.—156. «2аћаупе Кпјитсе МаИсе Нгуа1аке а .) — Обична 8°, стр. 198 Цена (књижарска) 75 новчића. Четпри уметничке приповетке из босанскога живота, о којима критика ннје изрекла нзјбољи суд. Ма1о УоАорге. МагГа Копатока. По истинском догађају из времена прије аустријеке запреме Босне и Херцеговине. С уводом пропратио Магсе1 Ки§аг. Са сликом пишчевом. У Загребу. Наклада „Матице Хрватске"; тисак Карла Албрехта. 1893. (Чини свеску 157.—159. „2аћаупе Кпјјгшсе МаИсе Нгуа1зке". — Обична 8°, стр. XXXIV и 164. Цена (књижарска) 75 новчића. Како п V натпису пише, у књизи је исприповедан истинити догађај из времена кад је писац — покојни дубровачки бискуп Мато Водопић — био парох у Конавлима. И ако не одговара свпма захтевима уметничке приповетке, „Марија Конавока" има вредности за познање онога дела нашега народа> што живи у Конавлама (на граници Херцеговине, до самога Дубровника), те иде у ред Његошева „Горскога Вијенца" и приповедака Стјепана Митрова Љубише. Још за живота пишчева биле су изишле на свет неке главе, али је цела приповетка остала недовршена, те су Је сада заокруглили проФесори Кушар п Царпћ, изоставивши 2 главе, а 2 преиначивши и додавши једну нову ; још је у целој приповеци и језик исправљен. Јокап НгапИоуГб. 1га1>гапе рјевте. Загреб. Баклада «Матице Хрватске"; тисак Карла Албрехта.

1893. (Чини 160.—161. свеску „Хаћаупе Кпјктсе МаИсе НгуаСаке"). — Обична 8°, стр. 175. Књижарска цена 50 новчића. Храниловић је познат п српској читалачкој публици, јер му је више песама први пут изишло у новосадским књижевним листовима. Овде су сада штампане 32 лирске (мећу њима и „Жумберачке елегије"), 13 епско-лирских (ту су и чувене му „Песме свакиданке"), 6 епских и 9 преведених песаиа. Л>ап 8. Тигдепјеп. 1ха1)гапе ргЈр0Т1е8М. Свезак први. Р1епп1сћо дпгегЛо. — Киб-јш. Превео ЈозГр М1зћа1оуГс. Загреб. Наклада „Матице Хрватске"; тисак Карла Албрехта. 1893. („81ауепзке Кпдгтсе® књига прва). — Обична 8°, стр. XII и 320. Књижарска цена 1 Фор. Испред самих приповедака је аПрипоменак," у ком се износе разлози. зашто Матица покреће ову (( Славенску Књижницу°, која ће доносити преводе одабраних модерних приповедака словенских, и то у првом реду руских. Почето је с прваком руске белетристике, Тургењевим, чије су многе приповетке и романи преведени и на српски, па међу њима и (( Племићско гнездо® и »Руђин 0 . Ово је сада ново издање хрватског превода ових приповедака од пок. Јос. Мишкатовића, (Једног 0 — како се у ^Припоменку" вели — (( од највјештијих стилиста хрватских 0 ; изоставл.ена места у првом преводу допунио је и потребне исправке учинио проФ. Миливоје ТПрепел. Мггћо Водо^гс. Рјв8ШСка Дје1а. Свезак први. Драме: Матија Г>бец; Стјепан, посљедњи краљ босански. Загреб. 1893. Наклада „Матице Хрватске (С . Тисак Карла Албрехта. — Обична 8°, стр. 285 и 3 листа. Књижарска цена 1 Форинта. Недавно умрли Боговић чувен је у Хрвата као песник и борац из доба илирскога покрета и владе апсолутизма. (( Матиј а Губец, краљ сељачки п сматра се као најбоља драма хрватска. Матица обећава издати јаш 2 свеске Боговићевих песничких дела. ШгзМ ^1агђеп1С1. РгП021 2а ро \аез1; ћгуа!;ако^а ргерого(1а. Карјзао Ег. 8. Кићас. Са осам слика. Награђено из Закладе АдолФа Вебер-Ткалчевића за годину 1892. Издање „Матице Хрватске." Тисак Карла Албрехта. — Обична 8°, стр. VII и 285. Књижарска цена 1 Фор. и 20 новч. Чувени скупљач народних мелодија Фрањо Кухач (најзнатније му је дело, у 4 велике књиге, а Јужнословјенске народне попијевке") овде наставља свој раније започетп (г. 1887. издао је <( Лисински н његово доба") преглед композитора, певача и скупљача народних мелодија из времена илирскога покрета у Хрватској. „Илирски глазбеници" износе нам живот и рад 17-торице радника и 1 раднице („прве хрватске примадоне") нг овом пољу. Ових осам књига дала је „Матица Хрватска" својим члановима (улагачи — „приносницп" — плаћају годишње по 3 Форинте) кап дар за годину 1893., али је сем тога издала и ове три књиге из друге три серије својих издања : АЛат МГсћГелиГсг. Сг08р0(Нп ТаДЦа Ј11 роз1јес1пЈ1 рогоћ и ИПу!. Шемићка приповијест из године