Просветни гласник

311

41*

1811. и 1812. у дванаест пјевања. Превео, увод и биљешке написао Др. Т. МаретиК. Награђено из закладе АдолФа Вебер-Ткалчевића за годину 1890. Загреб. Наклада „Матице Хрватске"; тисак Карла Албрехта 1893. — Обична 8°, стр. XXXIV и 316 и 1 лист. Књижарска цена 1 Фор. и 50 новч.; за чланове Матичипе 1 Фор. Ова књига чини прву свеску а Рг1екос1& покгјгћ рјеапгћа", које је Матица намерна од сада издавати сваке године. Т. Маретић је познат не само као одличан лингвист но и као врло добар преводилац Омирове Илијаде и Одисеје, које је још пре 10 година издала такође Хрватска Матица. И овај најзначајнији по.бски еп Маретић је превео у стиховима, а у ((Приступу" испричао живот и рад песника Мнцкјевића и изнео карактеристику тога спева његова. 2л\ АидизГ Мивгс. Ротјек! ^гске кпјхгеупобИ. Дио први. Повјест грчке поезије у класично вријеме. Награђено из закладе гроФа IV. Неп. Драшковића за годину 1890. Загреб. Наклада „Матице Хрватске"; тисак Карла Албрехта. 1893. — Обична 8°, стр. VIII и 297. Књижарска цена 1 Фор. и 50 новч.; за Матичине чланове 1 <*>ор. И овом књигом Матпца је отпочела нову еерију својих издања: она чини I књигу (( КпјИ?тсе га Мазгспи а1аггпи" у којој ће Матица а настоЈати да свјетлом сувремене науке објасни све културне стране старога класичког свијета." Према том је ова збирка допуна ранијој ваљаној збирци (( Пријеводи грчких и римских класика», од које је до сада изишло 10 свезака. Ујећоа1 аг; Шајге. Нгта18ка рјентапса. Сбирка попјевака за скупно пјевање. Издала Матица Хрватска. Загреб. Тисак Карла Албрехта. 1893. Мала 8°, стр. XII и 203 и 2 листа. Књижарска цена (укориченој) 75 новч.; за чланове Матичине 60 новч Цела је збирка подел>ена на ових 6 одељака: I. (( Узвишене попијевке (химне, молитве, буднице, свечане корачнице и т. д ) с 20 песама и њихових мелодија; II. ^Даворије и корачнице" : 34; III. „Љубавне попијевке 4 : 55; IV. „Разне лирске попијевке (поскочнице, шаљиве попијевке, баркароле и т. д.)*: 21; V. (( Напитнице (здравице)" : 16; и VI. (( Попи} евке за једно грло (за соло-пијев): 13 песама с мелодвјама. Уз неке су песме поред обичних напева стављени и њихови варијанти. Колико је ова књижица хвале достојна с двојаке јој намене: (( једно — како вели уредник — да сачува млађој генерацији баштину отаца, а друго да и сада још узноси и бадри срца наша" ; толико је, с друге стране, у њој за осуду оно често отимање српскога имања и придевање имена хрватског ономе што је само српско и што до сада ни најватренији шовинист хрватски није крштавао именом хрватским. Тако су овде проглашене као „хрватске® не само толике наше народне песме (оне су готово све само српске;доста је поменути само песме: (( Јеси л'чуо да сам испрошена „Сунце јарно, не сијаш једнако!", „Лепа Пава у козиљу спава"), него чак и песнички послови Буре Јакшића, Васе Живковића и Милана Кујунџвћа! А у песми (( Радо иде Србин у војнике" учињен је и тај жалосни ФалсиЈикат, што је реч „Србин" замењена речју (( Хрват в , а кад се то због стиха није могло учинити с

речју (< српски» ( (( пјева, кличе сриски син*), онда је употребл.ена реч (1 слаески», јер би в хрватски» било за један слог дуже. Куд воде оваки и сличнп поступци, и шта ће на тај начин бити од жељене слоге „српско-хрватске" — јасно је! Али је исто тако јасно и то, да се оваким радом не може изокренути Фактично стање, те — као што би неко хтео шири појам „српски" заменити ужим појмом „хрватски". Овака тежња понеких хрватских писаца исто је онако бесмислена и смешна, као што би било неупутно и смеха достојно, кад би, на пр., сви мадоруски писци најпре оставили свој народни, малоруски језик, па усвојили прави руски — „великоруски" — и њиме се у својим делима служили, па онда и та своја дела и сва друга права руска назвали „малоруским", и језик руски прогласили за малоруски 1 .

Од Летоииса Матице Сриске за 1894. годину изишле су прве две књиге (годишње излазе четири): Л.етопис Матице Српске. Уређује А. Хаџић. Књига 111. 1894. Свеска прва. У Новоме Саду, штампарија српске књижаре Браће М. Поповића. 1894. — Обична 8°, стр. 164. Садржина је ове књиге : 1. Ратовање Стевана Немање с Византинцима и Дубровчанима ; војно-истор. студија, од Синише; 2. Једно интересно и практички важно питање из данашњега међународнога права, од Гл. Гершића; 3. Цар Лпр; трагедија у 5 чинова, енглески написао Виљем Шексаир, превео Лаза КостиЛ; 4. У спомен Јовапу Бошковићу, о св. Сави 1894. год. (говар у свечаној седници књиж. одељ. «Матице Српске"), од Јоеана Ђорђевића; 5. Приликом шездесетогодишњице Илариона Руварца: повесно-психолошке цртице, од Каменка СуботиНа; 6. Књижевност (обзнане књижевних новина : а) Српски велики илустровани календарп за год. 1894.; оцена М. С—ћа; б.) Алгебра, уџбеник за средње школе, I и II. књига; написали Ср. Ј. Стојковић и В. Димић ; оцена Стев. Милованова; п в.) Крила, песме Јулке Јовице Стратимировића; оцена М. С—Иа) ; и 7. Културне појаве у српском народу : Откривање споменика Ивану Гундулићу у Дубровнику 14,26 јуна 1893. г. «1етопнс Матице Српске. Уређује А. Хаџић. Књига 118. 1894. Свеска друга. У Новоме Саду, штампарија српске књижаре Браће М. Поповића, 1894. — Обична 8°, стр. 169. У овој књизи је : 1. свршетак Синишине студије о Немањиним ратовима с Византинцима и Дубровчанима ; 2. почетак расправе о Ивану С. Тургењеву, од Јована МаксимовиИа; 3. свршетак ГершиЛева чланка ; 4. наставак Шекспирова Цара Лира у КостиКеву иреводу ; 5. Књижевност (обзнане дела : а) Успомене из нар. покрета 1848. и 1849. г., од Нов. С Голупског; приказ. А. ЂукиН, и б.) Један разорен ум, од Л. Конарчића; приказ. Милан Савић); 6, Културне појаве у срп. нар.: Светковина 400-годишњице прве српске штампарије у Црној Гори 13.—17. јула 1893.; и 7, Изводи из записника књижевног одбора Матице Српске у години 1893. За све четири свеске Матичина „Летописа" претплатна је цена само две форинте. Поједине пак свеске продају се по 70 новчића.