Просветни гласник

406

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСЖВТНОГ САНЕТА

IV. Прочнтап је извештај г. Љуб. Ковачевнћа по молбн Арона Костпћа, учнтеља, којп је молио да му се нзвесне године службе признаду у сталне године. Савет је одлучио: да се извештај г. Ковачевића прнми и да се молнтељу на осноау 3 алиеје чл. 57- урачунају свих 6 (шест) година службе за личну пензпју п за пензију деце ако уложп улог. За повишицу плате, пак, ове годпне неће важитп. V. Саслушан је усмен реФерат г. Јеврема А. Илнћа по молбн г-ђе Дарннке Б. Мутавџнћке, пређашње учитељице, која је молила да јој се у године привремене службе урачуна оно време, што је провела као заступница, пре но што је положпла пспит за привремену учитељицу. Савет је усвојио мпшљење г. реФерента н одлучио: да се молитељци не може уважнтп оно што тражи. VI. Саслушан је усмен реФерат г. Јеврема А. Илпјћа ио молбн г-це Стане Стевановпћеве, пређ. учнтељице, која моли да јој се неке застунничке годнне урачунају у годпне привремене службе, те да би имала ираво на учитељскп иснит за сталну учитељицу. Савет је усвојио мншљење г. реФерента н одлучпо: да се молитељка одбпје од свога тражења, јер пије провела четирп годпне као привремена учитељица, нити је сада пак у учптељској служби. VII Саслушан је усмен реФерат г. Јеврема А. Илића по молбн Нетра М. Огњановића, учитеља, којн је молио да му се неке године заступннчке урачунају у године привремене, те да бн могао тиме стећи право на полагање практичног учитељског испита. Савет је усвојпо мишљење г. реФерента и одлучио: да се молитељу не може уважнти оно што тражи. VIII. Саслушан је усмен реФерат г. Јеврема А. Илнјћа по молбп Мплнвоја Јовановпћа, учитеља, којп је молио да му се једна година привремене службе урачуна у сталну годину службе. Савет је усвојпо мишљење г. реФерента н одлучпо: да се молптељу не може уважити оно што тражп.

IX. Ирочитанн су реФерати г архимандрмта Инокентпја п г. Јеврема А. Илића о руконису „Вера п морал", од г. Свет. Нпкетпћа, којпје молио да се ово његово дело препоручп за поклањање ученпцпма(-цама) основнпх школа. РеФерат г. Инокентпја гласн: Главном Просветном Савету. Прегледао сам дело у рукопису „Вера п морал, одабрана места из Св. Писма Новога Завета" од г. Свет. Никетића, проФесора, и, према одлуци Главног Просветног Савета од 2. о. м., којом се тражп од мене дареФерујем: може лн се ово дело штампатп н корпсно препоручпти за поклањање ученнцнма основних и средњпх школа у краљевини Србпји, — част мп је изјавпти ово: Дело „Вера п морал" излаже у српском преводу, од речи до речи, одабрана места нз Св. Писма Новога Завета, у којима се говори о вери н моралу. Шсац је у садржају нзложпо што се поименце говори о вери и моралу. Говор о вери почпње са опредељењем вере За тнм се наводи, да се вера исказује у псиоведању и прпзнавању открпвених пстина, п да се та вера потврђује делима, која пз вере потичу. 3а потврду овога наводе се речи Апостола Павла, које пзносе сведочанства из жпвота старозаветних Патријараха. Сем овога наводе се разна дела нз Јеванђеља, у којима се описују нзвесни догађаји, као дела божја милосрђа према онпма, који верују. Овај одељак завршује се речима св. Ппсма, које показују суштину и снагу вере. У говору о љубави наводе се пробрана места нз св. Писма, у којима се вели, да љубптн ваља не речима ијезиком, него делом ц пстином. Тврди се да је љубав заиовест Спасптељева н по томе да је она дужност наша; па, као таква, ваља да буде по угледу на Спаситеља — цотпуна и несебична. Љубав према Богу условљена је љубављу према ближњем; па и сва дела самонрегорења, ако нису условљена љубављу, немају вредности. Најзад, наводе се места из св. Ппсма, у којима се нзлаже, у чему и како ваља да се љубав нсказује. У говору о нади велп се, да је Господ Исус Христос нада наша. У потврду овога наводе се речи Апостола Хрнстових, у којпма је живо нацртана моћ такве наде, која дејствује и у овом и у вечном жпвоту У говору о молитви наводи се Спаситељева поука о молитви, у којој он осуђује лицемерну мо-