Просветни гласник

411

РеФерентима је одређен хонорар снакоме но 20 (двадесет) динара. X. Прочитанн су реФерати г. г Свет. Симића и Срет. Аџића о делу „Васнитање и пастава", у преводу ЈоснФа Стојановића, који је поиудно поменуто дело на откуп. РеФерат г. Симића гдаси: Главном Просветном Савету. Захвалан на поверењу, којим ме је Главпи Просветни Савет одлпковао, упутивши мн на оцену дело „Васпитање н Настава" у преводу проФ. Ј. Стојановића, част ми је поднетн му о овоме делу своје мишљење. Међу узроцпма, због којих не можемо битп колико треба задовољни успеспма у настави предмета најважнијега за спрему будућпх наставника народне омдадине, бнће да је најосетнпји немање подесна уџбеника, који би насгавнпцима у многоме одакшао и иначе тежак посао. Да бн се избегле штетне носдедице, које одовуд иотичу, најподесннје је, по нашем мишљењу, начин, користити се, као што и у другим иосдовима радимо, дитературама у овоме од нас богатијих парода. Добивши па оцену дедо радова, ја сам према овоме надазио да ми, пре свега, ваља бнтн на чисто са пнтањем о избору, јер од тога, да ди је оп погођен, зависи у овом случају и мишљење о самоме деду. Према сврхама којпма је она намењена и према начнну како је ова књига у Русији примљена, ни ми је не бисмо имади рашта одбацивати. Покрај неколнко учитељских института, у којима се спремају кандидати веће учитељске спреме, у Руспјп пма мноштво семинарија за спрему учнтеља н педагошких курсева у женским гнмназијама за спрему учптељица основних шкода. Кљнга коју је г. Стојановић иоднео Гл. Пр. Савету на прегдед и оцепу, намењена је и од стране Ученог комнтета при министарству Нар. Просвете иреиоЈоучена као уџбеиик за ове шкоде ; по њој се данас спремају у овим заводпма за педагошкп посао учнтељи и учитељице. То је један од раздога, ради којих држимо да би овај уџбенпк могао носдужпти, кад већ бољега немамо, п у нашим учитељским шкодама. Ну, осим овога, не треба губити пз вида, да се овај уџбеник, због обпма, распореда и прегледностп матерпјада, јасностп и поступностп излагања, концазности и тачности дефиницаја, смагра

п у руској педагошкој књпжевности као једпо од најбољих деда. Додамо ди овим особннама добар и доста течан превод, чпни нам се, да се нећемо огреншти, ако дамо израза своме уверењу, да би овај уџбеник у оваком преводу добро послужно да задовољп у нас тако осетну потребу једпога подеснога уџбеннка за наставу педагогије у Учит. Школи. Ади, што, но нашем мишљењу, највише преручује ово дедо, то је умешност, са којом је његов аутор ирименио, у колнко су данас нознати, законе п анализе психолошке, објашњујући ннтања која улазе у обдаст васиитања. Наиредак психодогнје изазвао је н сидно кренуо у нанред п саму педагогију, која се на њој засппва. Психолошки се закони као и теорије, судећи нрема дедима којима је то задатак, двојако везују са педагогнјом: иди се у њнма нздажу психодошки резултатп, па се где треба показује, како се они могу ирименити у васпитању — педагогика и психодогија; или се у њима оншнрно н систематскп расправљају педагошка пптања, а психодошка се дата спомињу где им је место, у кратко, као основа на којој је постројена педагошка зграда — пспхолошка недагогнја. Прпзна дн се, да је образовању задатак кудтивисати дух не само у свој му цедокуппости него и у појединим му облицима, не може се одрицати да је васпптању потребно више свега познавати његово биће и еаконе који њиме владају, јер се без тога знања не молсе правнлно вршитн посао васпитачки. Љадов је, пишући овај свој уџбеник, имао ово на уму, али је опет умео погодитн меру п одржатп средину пзмеђу ова два правца, разуме се, на корнст и доброте саме књиге и правнлнога задовољења онпх сврха, којнма је намењена. И то јој је највећа врдина. Према свему овоме моје је мишљење, да би Просветни Савет добро учинио, ако би г. министру ирепоручпо да се ово дедо штампа о државном трошку и препоручи као уџбеник у нашпм средњим шкодама. 12 маја 1894. Београд. Светиелав Ст. Симић проФесор Учит. Школе. РеФерат г. Аџпћа гдасп: Главном Просветнои Савету. Актом Саветским, од 1. сепрембра тр. г. СБр. 92, достављено мп је, да сам на 573 састанку одређен, заједно са г. Светнславом Спмпћем, да реФеришем о књизи „ВаспитањеиНастава" одЉадова,