Просветни гласник

410

ност", „Дволичност", ,Осуђиван.е", в Гњев имржња", „Пијанство и наслада", „Л.аж", „Клетва", „Брак, муж и жена", „Родитељи и деда", „Покорност властима", »Госиодари п слуге", в О лажним учитељима н другом доласку И. Христа на земљу а и „Рај". Навео сам ове наслове за то, да се види, шта се у делу налази у ошите, те да могу казати своје мпшљење: „да су у овим насловима измешани општи појмови са посебнима, што лако може да унесе забуну при изучававу узвишених хришћанских истпна. Ко год впди један чланак под насловом „Дела", а другп одмах за њим под наслввом „Доброчинство", може помислити да доброчинство ннје хришћанско дело. Исто тако ко год прочпта поред наслова: „Вера", „Љубав" п „Нада" још 21 наслов, који друкчије гласе, мора зампслпти, да су то све једнакп појмови по обиму; а међу тим познато је, да се све осповно знање верско и све хришћанске дужности у целој православној црквп своде на веру, љубав и наду хришћанску. Мислим, да је требало и у овом делу тако да буде, т. ј. да је требало разликовати опште појмове од посебних. Оволико о склопу дела. Што се пак тиче појединпх чланака, они су састављенн груписањем текстова и целих ирича из разних књпга Светога Писма. Међу тим текстовима и причама нема никакве везе, него је све поређано једно за другпм, онако, како је узето, те ми на многим местима изгледа необично, како се, тако рећп, ћутећки ирелази с једне стварп на другу. На многпм местииа паралелни тексговч изгледају као излишни, јер се у њима једно нсто параФразира неколпко пута. Тек понегде може да се нађе п нека реч нриређивачева; алп како нрцређивач текстове Св. Писма не обележава наводним знацима, то читалац неће знати, шта је из Св. Писма узето, а шта је приређивач од своје стране рекао. Овде морам навести и то, да се једнп пстп текстови из Св. Ппсма могу наћи у овом делу на два места. Тако на пр. текстовп вз Јеванђеља по Матеју XXV. гл 31—46. ст. налази се и у чланку „о доброчинству" и у чланку „о лажним учитељима." С богословског гледишта имао бпх да замерим, што у чланку о љубавп нигде нема најглавнијих заповести: о љубави према Богу и о љубави према ближњему, што је Хрнстос нзрекао п на чему је основана сва наука православна о хришћанској љубави. Не мање се може замерити и то, што се у овом чланку поглавито говори о љубави према блпжњему, док међу тпм Хрпстос је изнео

љубав према Богу као прву и највећу заповест, па тек после долази љубав нрема блпжњему. У чланку „о нади" погрешно је прпређпвач навео околност, која је дала повод разговору нзмеђу Апостола Петра н свештеника јеврејских. Разговор овај бпо је онда, кад је 5000 људи пошло за Петром, а не после прве беседе Петрове, када је 3000 људп примило веру Христову, као што у овом делу стојп. А како је прпређивач понудио ово дело за поклањање ученпцижа основних и средњих школа, то ћу са иедагошког гледишта учинпти две прпмедбе. Једна се тиче нејасности у српском преводу. У самом почетку првога чланка, под насловом: „Вера", стоји ово: „Вера је тврдо чекање онога, чему се надамо и доказивање онога што невидимо. Јер у њој старп добише своје сведочансво". У словенској библнји овај текст гласп: „Еств же вћра оуповаеммхБ извћш,еше, веш,еВ шбличеше невидимБ1ХБ: вб сен бо свидћтелБСтвовани бнша древн1п" (Мат. XI, 1). Каква разлпка код словенског и српског текста у погледу јасности! — На више места у делу има текстова, које деца не бп могла разумети. Друга је прпмедба та, што у делу овом нма пзраза, које не би требало износити деци никако, I а најмање под именом „одабраннх места из Св, Писма". Таквн су изрази: „Раав блудница" (у чл. „Вера"), — „Добро је човеку да се не дохвати до жене; али због курварства сваки да пма своју жену... а неожењеним п удовпцама велим: добро им је ако се уздрже. Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се, него ли упаљнватп се" (у чл. о „Браку"). На послетку дужност ми је рећи, да је приређивач имао лепу намеру, кад се латио овога посла, п да је уложио доста труда око прпбирања н преписивања текстова из Св. Писаа. Али при свем том мишљења сам, да дело ово овакво какво је не би имало код учеиика основних п средњих школа онога успеха, којц прпређивач очекује, те по томе не могу рећн, да се ово дело препоручи за поклањање ученпцима бар дотле, док се не би псправило, ако Главнп Просветни Савет усвојп горње примедбе моје. Редован члан Гл. Просветног Савета, Јевр. А. Илић. Савет је одлучио: да се ово дело не може примити за поклањање ученицима.