Просветни гласник
409
добрим и злии, имајући у томе за угдед Христа, | који иострада за нас. Препоручује им се, да буду послушни, ие из угађања, него свесрдно. Господарима преиоручује се, да према слугама иретњу не употребљавају, имајућп на уму, да је и њима и слугама господар на небесима, који не гледа ко је ко. Препоручује им се, да према слугама буду правичнп и подједнаки. У говору о лажним учитељима и другом доласку Исуса Христа на земљу нреиоручује се, да се чуваио од лажних учитеља, који долазе у оделу овчпјем, а унутра су вуди грабљиви; а позна ће се ови по њиховим радовима. Говори се о тешкпм искушењима, која ће праведници трпети направдп. Помињу се знади, по којима ће се познати да су таква времена наступила. Дан, пак, другог доласка Христовог неизвесан је, с тога ваља бити увек на опрези, да нас затече чисте и праве у миру. Набрајају се знаци, по којпма ће се познати, да наступају доследњи дани: ређају се махне и греси, који разоравају п онемогућавају опстанак људскога друштва. Наводе се Спаситељеве речи о другом доласку Његовом, да ће се Он јавити као цар и еудија. Даље, о пстом доласку наводе се речи из Апокалипсиса Јовановог, где се помиње о васкрсењу мртвих и страшвом суду. У говору о рају наводе се речи из Апокалипсиса, којима се представља слављење Бога од свију народа п племена, чему се придружују и анђели. Вели се, да су праведнпци, прошав кроз велике недеље, вером у Исуса Христа п служењем Богу, удостојили се праведничке награде. Описује се рај у његовој светлости, у коме је Божја скинија међу људима и Бог биће вечито с њима; смрти и болести неће више бити. Завршује се описом раја и тврђењем о другом доласку Исуса Христа. Дело „Вера и морал" састављено је из одабраних места св. Писма Новога Завета, у којима се говори о вери и моралу. Избор и распоред тих места пажљиво је извршен, и од речи до речи, у српском превоа,у, пзложен је у 24 одељка. У сваком одељку наведена места, по могућству, добро су распоређена. Ја сам у овом реФерату, хитајући да по захтеву Главног Просветног Савета поступим, исцрпно у главним потезима изложио садржнну дела „Вера п морал". Ово сам учинио за то, да преглед буде потпунији, те да оцена овог дела буде правичнија. Сувпшно је да помињем од колике је важности све што се односи на веру и морал. Најобразованији умовиклањају се узвшпеним истипама јеванђелским, које су кадре да човечаиство узднжу
изнад сићушних мнтереса дневнпх пптања, које пскрсавају као метеорц, па као такви и пролазе, не остављајући свакад за собом добротворних п трајнпх последица. Истине, пак, јеванђелске, не дотпчућп се „злобе дана", говоре човечанству у свој целинп његовој, сматрајући човека каоједпницу те целине, и говоре увек само о пстинама вечним, необоривим. Сваком народу у опште, а српском народу у оваквим прилпкама, какве су сада, на иосе, вера и морал, насушнц су хлеб за душу његову. Нпшта тако као Божја реч, не може, у свој простоти п чистоти, истину изнети језпком, који ће задовољити пстински образованог човека, а у једио да буде појмљиво ц детету. С тога је г. Свет. Никетић учппио добро дело, што је овим језиком, кроз св Писмо, проговорпо подмлатку о вери и моралу. Једино што би приметио овом приликом јесте ово: држии, да би више користи бпло, кад би се г. Свет. Нпкетић постарао, да сваком одељку на крају дода општп пзвод, који бп он учинио на основу онога, што је у одељку наведено из Св. Писма. Мњења саи: да дело „Вера и морал, одабрана места из Св. Ппсма Новога Завета", од г. Свет. Ј. Никетића, проФесора, пошто се попунп општим пзводом код сваког одељка, — заслужује да се печата и српској омладини поклања у средњим и основним школама краљевине Србије. Гукопис овог дела враћаи. 12. марта 1894- год. у Београду. Архимандрит Инокентије ректор Богословије у пенз. РеФерат г. Илнћа гласи: Главном Просветном Савету. Прочитао сам дело у рукопису иод насловом: „Бера и морал — одабрана места из Св. Писма новога завета — књига за народ и школу, ириредио Свет. Ј. НикетиК", и част ми је поднети овај извештај: У целом делу има 24 члаика, којп нису ничим везани један за други. Члаици ови пмају своје наслове, код којих нема никаквих знакова, па ни реднога броја, из чега се види, да сваки чланак представља једну целину и да опште систематске целине у делу нема. Наслови поједпних чланака иду овим редом: „Вера", „Љубав", „Нада% „Молитва", „Кајање", „Сдушање иизвршпвање", „Дела", „Доброчинство", „Праштање увреда", „Брига и богатство", „Смер-