Просветни гласник

414

енглеског само зато, што је Француско и енгдесво ; Французи су таки према Немцпма и Епглезпма, а Енглезп према Немцима п Французнма. Руси пак преводе сие важније са свију културних језика на свету. Ако би се и Главни Просветни Савет у начелу сагласио са овиммојим немеродавнимназорима, ја предлажем, да се у овом преводу изразп: „подобан", „подобност*, „погодба", ж уџбеник", свуда замене пзразима: „снособан", „сиособност", в услов", в учебник." Толико и о преводу. На основу свега до сад реченога моје је мишљење, да овај иревод Љадовљевог дела треба министарство иросвете да откуии, и да га штамиа о државном трошку, те да би тако књига бпла што боља и опет што јевтинија, и да би је и државни благодејанци средњпх школа моглп добивати бесплатно. Ово је у толпко потребније, што на српском језику, у краљевпнп Србији, нпти је скоро штамнана која нова педагогика п методпка, нити је која од пређашњих (Керова, Бакпћева, Дитесова) прештампавана, а на продаји их више нема, те тако млађп учитељи и учитељице, као н ђаци учитељск. школа, Богословије, Више Женске Школе, и Приправне Школе, немају у рукама нпкакве штампане педагогпке и методике. Ово се дело може иреиоручити и као ручна ђачка књига нарочито у Вишој Женској Школи, а и у Вогооловији, и Прииравној Школи. Ако и Главпи Просветни Савет усвоји ово моје мишљење о примању превода и штампању дела о државном трошку, слободан сам предложити ове понравке на иреводу: 1.) Натпис књизи треба датн „Уиутник за дечије васиитање и наставу", као што је и на оригиналу. 2.) Реомпрове степене треба претворити у Целзијеве. Целзијев термометар данас свуда у науцп истискује Реомпров и Фаренхајтов, као год што метар истискује хват и аршин, па би требало и овде следовати тој наиредној струји, ако ни због чега другога, а оно ради онпх ученика, који ће се служити овом књигом. 3.) На странп 20. рукописа, где се говори о влази и хладноћп у Енглеској и Петрограду, треба додати напомену испод текста, у којој ће се рећп, да у главноме важп и за нас (у односу ирема Енглеској) оно, што је речено за Петроград. 4.) При штамнању дела или треба додати наслове иојединим ситнијим одељцнма, илп бар насловне речи истаћи врло масним словима, а одељке

одвојити једним празним редом. Потреба тога нарочито пада у очи у последњем, методском, делу. 5.) Треба ненремено исгшсати у наиомени садржину оних чланака из руских читанака, на које се нозива писац. Без тога се не може разуметп оно, што се на те чланке односи. Тако нпр. на стр. III. 26 27. у рукопису (163. у ориг.) пзлаже се у питањима претреоање баспе „ЧежЂ и голубг>" из Васистовљеве Читавке, а садржпна је њена нама, Србима, непозната. 6.) Желети би било, да се натписи свпх дела, иа које се пнсац позпва, изложе у наиоменама у целини , а, по могућству, да се каже још и њина цепа и преко које се књижаре могу најлакше добитп. То не би преводиоцу било нп мало тешко , учпнити, а од тога бп било велнке практнчне користи. 7.) Немниовно треба захтеватп од нреводпоца: илн да цео рукопис ирепише па чисто, плн да он сам држп коректуру бесилатно; јер је овај, поднетп рукоппс, веома нечист због поправљања, те бп биле непзбежне многе штампарске погрешке. Овом прпликом могао би преводплац н неглатке реченнце дотератп. С тпм завршавам свој ре®ерат о овом преводу. Захваљујем Главном Просветном Савету на поверењу, п стојим му увек на услузи. У Нишу, 22. марта 1894. год. Оретен М. Аџић, нредавач нншке Учитељске Шк )ле. За овим су г. г. чданови савета н сами разгледалп поменуто дедо, и на основу свега оддучено је: да се ово дедо не може прпмити за шкодски уџбеник. РеФерентима г. г. Симићу и Аџићу, одређеп је хонорар свакоме по 30 (тридесет) дпнара. XI. Прочптано је ппсмо г. министра просвете и црквених посдова, од 19. о. м., ПБр. 7004, којпм је послана Савету модба Марка Бацковића, учнтеља, који моли да му се неке годипе сдужбе проведене у Црној Горп н годпне, што је провео као прпвремени вршплац дужностп учптеља у Србијн, урачунају у године привремене сдужбе, те да би тпме могао стећп право на подагање практичног учптељског испита. Савет је оддучио: да се за преглед н оцену ове модбе умодн г. Јевр А. Идић, нроФесор.