Просветни гласник

узроци И последице крсташких ратова

иоло:кај у друштву. Каква радосг у породици, кад син доеесе добру оцену из гимназпје: нада родитељска добина крили, брига и неговање деце постаје још већа. Али ето син почиње доноситп двојке, ето настунају пспити и дечак остаје у истом разреду. Положај школе према таквој деци доста је неправилан: школа сазнаје, да храна, коју она пружа деци, ее одговара њиховом организму, да она нису у стању да је сваре, да су таквој деци потребни особити услови за осразовање, особите школе прилагођене њпховој сназп, да положај деце у школн не само да није користан за њих, него чак штетан у моралном, умном п физичком погледу. Па шта могу предложити педагози исте гимназије? — Где има таквих завода, у којима би развитак физичких н духовннх сила детињпх стајао на првом месту и у којнма не би имало никаквог обавезног значаја свршавање програма? — Узроци пеуспеху ученика могу бити у физичкпм особинама њнховога организма, али у таквим пптањима реч педагога није за родитеље довољна и обавезна: наставници се могу варати, не испптавши природу дечју научнпм путем. У сличним случајевима много је ауторитативннја реч декара, којн се налази при свакој школи. На жалост положај лекара у заводима, где ихима, нијејош одређен. Потанкога посматрања деце лекар у већпни случајева не чини и не познаје стање здравља дечјега; улогањегова састоји се у иружању прве иомоћи прпликом ненадног разболевања Такав положај лекара у школи не може се назвати правилннм. Узроцп су неуспеха често слабост сдуха у деце, кратковидост, —• узроцц, дакде, које би се, ако не са свим укдонити, оно бар у знатној мери могли осдабитп ири ступању дечјем у гимназију; узроци су даље малокрвност код деце, рђаво храњење организма п друге акутне и хронпчне дечје болести. Врло је вероватно да се неуспех посдедња наша два типа може објаснити тим истим иди другим каквим физичким особинама њихових организама. Наставник може само чннити преддоге на основу спољних утисака о физичким узроцпма неуспеха код ученика; може само вагађати; декар иак, испптавшп прпроду детнњу, може већ много одређенпје казати: утиче ли једна иди друга особина организма ученпчког на његов психичкп процес. Да не говорнмо опширније о нотреби већега учешћа декарева у школском животу, јер то питање не улази у област нашега чланка. Завршићемо наше ^характе^-истнке учешг-а" жељом, да декари постану стадни и ирави чланови педагошког персонада у шкодама и да школа у свему пође удружено, руку под руку с породицом. г. Ј.

УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ КРСТАШКИХ РАТОВА историска студија од | ј^ТЕВ. ј^. ■ЈЂОРЂЕВИЋА, ПРОФЕСОРА ПРВЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМВ. (Наставак) Политичке последице крсташких ратова до различне западне државе, Према већем иди мањем, рапијем или доцнијем учешћу народа у крсташким ратовима и политичке су поедедице веће или мање у разнпм јевропским државама. Отуда су подптичке последице по Француску, која и поче и завршп крсташку војну; највеће корпсти од крсташких ратова доби династија Каиетова и, као што Мншо примећује, Карлова династпја утврђена је победом коју задобише над Сараценима, Капетова династпја увећа своју моћ ратовима који су предузиматн на исток против неверника.') Доиста, треба само сравнити владу Филипа I и Филипа Депог па да се види огромна разлика, треба погледати домене краљевске под једним и под другим владаоцем, па да се впди снага једнога и другога. Фнлии I не могаше слободно проћп пз једне своје вароши у другу и немаше готово никакве власти над вазадима, Фидип "VI не само да беше силан у својој државп и држаше у покорности вазаде своје, већ и непобедног папу у првом озбиљном сукобу поразп и нанесе панству такав удар, од кога се никада не опорави. Мбје је сад да издожим кодико су крсташки ратови допринели да се краљевска власт у Француској осили, јер се не може опет све приписати нн крсташким ратовима. Впдели смо да вазали у Француској беху прнграбплн и земље и службе у своје руке и учинплп их наследннма. Они беху сваки у својој земљи влададац са свима правима владалачким, краљева пак власт над Феудима беше сведена на нулу. Ну већ од Луја VI опажа се растење њено. Филип I, који сеђаше на престолу Француском за време I крсташког рата, не беше такав вдадалац, који бп се умео користити том околности што велики део вазада беше отишао у војну. Истина, он није ни могао грабити Феуде својих вазада, који беху отишди, јер имање и права појединаца беху на сабору стављена под заштиту цркве, ади је могао бар х ) Млсћаис! Шв!;. (1. Сго18. 1ош. IV р- 209.