Просветни гласник

437

колико толпко распрострети административну власт своју и показати народу да осим Феудала има н краљ у Француској. Луј VI већ беше другојачп, он поче да вршм своју краљевску власт не само у евојој доменп већ и даље. Он поче самовољне ритере, који чињаху зда, а тако исто и иазале, којп се не бојаху никога, једног по једног кажњавати и свуда заштићавати правду, натерујућп свакога да поштује колпко толнко права других. 1 Што је Луј VI могао тако да ради има се поглавнто приписати одласку из земље најнемирнијих и најсамовољнпјпх елемената на исток, одакле се многп не беху вратили, а они, који се вратише, видећи се после оноликих мука које су претрпелп, у својој земљи, нити беху вољни нпти беху у стању да стару самовољу наставе. Врло је могућно да су многи Феудп дошлп у руке краљеве по закону Феудалном или на свагда нли за време малолетства наследника Феуда Кад пак и краљеви пристадоше и управо постадоше вође свога народа у крсташким ратовима, њнхова се власт још већма оснажи и углед у очима народа порасте. До крсташких рагова краља познаваху само у његовој доменн, а од тог доба њихова нмена и дела проношаху се по целој зе&љн. Давно се већ заповести краљеве не слушаху ван његове домене, и много времеиа беше прошло од како је последњи закон, који важаше за целу државу, донесен. Од како пак краљеви стадоше на чело крсташких ратова, од тог доба они могаху бар по неке од закона и наредаба донети за целу државу. Сабори на којима се проповедаху крсташкп ратови беху у исто доба као неке скунштине, на којима се усвајаху закони, који се тичу јавне сигурности, порезе и т. д. за целу земљу. На тај начин одмах још у почетку крсташких ратова ночеше се мало по мало обнављати политичке везе, које крајем Х1века бехуготово са свим раскинуте. Даље, у крсташким ратовима, од како краљеви почеше да у њпма учествују, видимо да се они први пут после Карлове владе појављују као вође целога народа и воде га у борбу нротив непрпјатеља. Кад тако краљеви повратише своју војнпчку власт, лако им после беше да и остала своја узурпирана права поврате и одузму од еманципованих вазала. Од владалаца Француских први је Л.уј VII који узе крст и оде на исток да брани краљевину јерусалимску од напада мусломанског. Њега је папа управо внше натерао, пего што би од драге воље 1 Оигиу ШзО. сЈе Егапсе 1. I р. 287 игоовктни гласник 1894.

ишао на исток, н ма да прилике у земљи, када је пошао, не беху повољне, опет није смео њјостати. У вршењу своје краљевске моћи и упражњавању својих права дође у сукоб са папом због постављања епископа у Буржу Спор се изметну у рат, и на страни еппскопа буршког, кога беше папа поставио, беше гроФ шампањски. Краљ одмах диже војску против грОФа, освоји Витри и у црквп спали 1300 људп који се ту беху склонпли.' То отера Луја VII на исток, да по духу онога доба покаје свој грех. Како у то доба беше Едеса пала опет у руке неверипцима и велика опасност прећаше краљевини јерусалпмској, то се и Луј одлучп да иде у крсташку војну, ма да га његов министар абат Сиже одвраћаше. С њпм пође и његова жена Леонора од Аквитаније, која му беше донела као мираз целу ту велпку провинцију. Владање и понашање Леонорино, док су се бавили у Азији, не беше нимало за похвалу, 2 с тога по повратку у Јевропу Луј VII отера жеиу своју, која се удаде за Хенрпха Плантаженета и одиесе му п Аквитанију као мираз. Тим губитком тако велике домепе нанесе се краљевој моћи велики удар, али се срећом не показаше све штетне последице тога губитка, јер је Филип II Август с друге стране накнадио тај губитак. Од самог пак похода поред свега тога имали су краљеви корпстп, јер, прво, тад првп пут ступају као вође, а друго од тог доба почиње се купљење порезе од свештенства. Тако крсташкп ратови дадоше краљевима на располжење и један део огромног црквеног пмања н прихода, које они не употребљаваху баш увек на онај циљ ради кога су ти приходи п скупљени. Ну управо од Филипа Августа почиње нова перпода краљеве моћи. Луј VI н VII више су чинилн срећне покушаје, али праву радњу на уједињењу расутих делова Француске, на јединству установа и др., разви Филип II Август. Још пре него је пошао на крсташку војну поче прикупљати домене под своју власт, и нарочито поче натериватн на покорност непослушне вазале Друга је ствар овде каквим је начином долазио до новаца, који му беху нужни за раширење своје краљевске моћи; то нећу да узимам у обзир, већ само имам да кажем то да је он успевао увек у ширењу своје власти. 1 Шз4 <1е Ргапсе раг Бигиу 1от I р. 302. Мдсћаис! Шз*. <1ез СгоГза^ез I 360 и даље. 2 Види опширио о томе МЈсћаи(1 Шб4. <1. Сго18. I. 397-399 68