Просветни гласник

438

Кад Саладин основа своју династију у Егнпту, он одмах за тим освоји и Јерусалим 1187. године. Филни II крену се у друштву са осталим владаодима да поврати Јерусалим. Мишб вели, да према радњи Филиповој за време тога похода може се мислити да је он отишао на исток само за то, да тамо одведе свога најмоћннјег вазала, краља Ри чарда Тамо на истоку не оста Фплип дуго. Још у путу посваде се на острву Спцилнји, 2 а кад дођу у Палестпну и кад се Ричардо заплете у ратове и занесе авантурама, Филип се пожури п дође у Француску, где у договору са Јованом без Земље поче присаједпњавати својој домени Феуде Ричардове. Одржање тих домена олакша се дугим бављењем на истоку и ропством Рпчардовпм у Немачкој. Кад пак дође на владу Јован без Земље, он га као свога вазала позва пред суд перова, због убиства свога спновца Артура. а кад Јован не дође, Филип му одузе многе Феуде п вароши. 3 У четвртој крсташкој војни и у Албпгојским ратовнма Филин ннје лпчно учествовао, изговарајућп се да има да се бори с Енглезима и Немцима, те с тога не може оставитп своју земљу; алп баш тим се походима зпатво користио да утврди своју власт, јер већппа вазала и ритера, који би могли пристати на страну његових противника, отишли су у те ратове. Филип II, уједннпвши многе Феуде својој домени, лако је могао да савлађује племиће, и од свпју права, које нм отрже, јесте право приватног рата установљавањем „четрдесетодпевнога рска* (ОиагапШпе (1е гоу), по коме требаше од дана свађе па до дана битке да протеку четрдесет дана. 4 За време малолетства Луја IX Светог вазалп покушаваху да се отргну пспод утицаја краљевске власти, али они већ беху пзгубили своју стару сплу, и у походу Луја IX видимо да вазалн примају плату из краљеве касе као какви најамници. Толнко племићи беху опалп у крсташким ратовпма у својој сили. Крсташки ратови знатно су помоглп на ојачању краљевске власти у Француској, јер да не беше тих ратова, ко зна да не би п Француска дуо чекала па уједињење своје. Ну није само краљевска власт извукла користи пз крсташких ратова, већ у њима ојача нова дотле непозната спла, појави се нов н дотле непознати осећај, а таје спла и тај је осећај: осе%ај народности. 1 ЈШсћаш! Шб1. Љз СгоЈзаЛеа IV р. 205. 1 Исти » » 1. II р. 111. и даље. 3 Бигиу Шз1. с1е Ргапсе I. 312. 4 Вигиу Шз1. (1. Рг. I. 323.—324.

До крсташких ратова Французи беху један другом тако рећи иепознатн, онп с југа не познаваху оне на северу, сам Феуднп систем знатно отежаваше јединство народа. Али пошав у крсташку војну, Французи се међу собом упознаше п зближише, на подножију гробнпце Хрпстове тако рећи утврдпше се везе браства и јединства, које до крсташког рата беху иокпдане. Кад пак краљеви предузеше ратове у своје руке, те везе ојачаше и сваки са поносом говораше о славннм делима која извршише на пстоку Фрапцузп. Тај осећај и та нова идеја замењиваше мало по мало идеју религнје, која скупи под своју заставу различне народе. Да видимо сада иолитичке последице крсташких ратова у Енглеској. Још пре првог крсташког рата, управо одмах после освојења, Норманп у Енглеској ноглавито се бављаху да уреде своје освојење. Тек што су тај посао довршнлп, а настадоше унутрашњи немири и нереди. С тога Енглеска није нн учествовала у првом крсташком рату. Од првог крсташког похода користи се краљ енглески Хенрих I тим што од свога стрнца Роберта, војводе норманског, оте Нормандију, коју овај беше заложпо своме брату Виљему II, полазећи на крсташну војну У току прве половпне XII века у Енглеској бешњаху непрекидно ратови нзмеђу краља и вазала п између појединпх претендената, док на послетку не дође на престо енглески Хенрнх II Плангаженет (1154—1189.). Још пре него је постао краљ енглески, он се ожени Л.еонором војвоткињом аквитанском, коју Луј VII беше по повратку из крсташке војне отерао. Кад дође на престо краљевине енглеске он беше господар много веће територије него краљ Француски, јер Хенрнх II имађаше под својом влашћу 45 данашњих департамената француских, док краљ сам не нмађаше више од 20. 1 Беше дошао тренутак да се круна енглеска и Француска саставе, али унутрашње распре а п положај Хенриков, који пмађаше као војвода нормански и аквитански спрам краља Француског, смете то уједињење обе државе. Хенрих II долазп међу знатније али и међу несрећне владаоце енглеске. Најпре је имао да издржи борбу са Томом Бекетом и са папом, па онда са својпм синовима и с краљем Француским Филппом Августом. Кад је Јерусалим пао, управо још пре тога, беху пошли посланицп на запад да траже помоћ, па дођу у Енглеску. Тома Бекет у то доба беше 1 Иеигу Аћге^е (1е ПпзЂспге сГ Ап§1е1егге р. 59.