Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

439

већ убијен и Хенрих је обећао био папн да ће ићи у крсташну војну; 1 али како гада беху највећи нередц у држави, јер се бораше са својпм синовима, то никако не смеде оставити своју краљевину, већ даде новацаи дозволуда се купе крсташке чете п да иду на исток. У знак признања за ту помоћ, метнут је и грб енглески назаставејерусалимске краљевине. Баш кад је Јерусалим пао, Хенрих се десио на континенту у Француској, где се борио са Филипом Августом. Рат буде прекпнут због договора за полазак на исток, али се у току договора заваде Ричард Лавово Срцеи отац му Хенрих. Овај се разболи и убрзо умре, проклињући и себе и синове своје. 2 Хенриха II. паследп његов син Ричард I Л.авово Срце. Чим дође на владу — 1189. године — одмах предузе да се спрема за крсташку војну, јер много пребациваше себи смрт очеву. Крсташку војну у Енглеској проповедао је Балдуин, архиепископ Кантрберпски, и са свију страна почеше се скупљати војнпци. 3 Да би прикуппо потребан новац, Ричард допустп себп све. Најпре су гоњени Јевреји, за тим је покупљен „Саладинов десетак", па кад и то не би доста, краљ поче продавати домене краљевске и највећа достојанства у земљп, и варош Лондоп продао би краљ кад би имао коме." 6 На послетку оде краљ Рпчард на исток, али оде на штету своју. Мени је веома жао што нисам могао остати при првобитном плану, по коме је ова расправа требало да буде израђена, јер би према томе плану биле пзнесене и неколике слике из крсташких ратова, у којима би се огледало културно стање јевропских народа. Тога сам се задовољства морао за сада одрећи, па се морам одрећи и тога да иратим Ричарда на његовом путу и кроз његове ратове. Само ћу споменутп то, да је он једини остао на истоку да се бори против невернпка, док од његових другова — владалаца — један погибе, а други се врати да му пљачка државу. За време Ричардовог бављења на нстоку, његов брат Јован без Земље у договору са Филппом Августом предузе владу над Енглеском. Кад се Ричард најзад вратп из крсташке војне, Јован се пожури да раскпне са Французима и да тиме умнри Ричарда, којп предузе да влада и владаше до 1199. године. После смрти Ричардове дође на престо његов брат Јован без Земље (1199—1216.). 1 МлсћаиЈ Шз(;. (1еа Сгаза^ез II 37. IV. 209—210. 2 Пеигу горње дедо стр. 69. 3 Види занимљиве појединости о том нроповедању у М1сћаш1 у II р. 71—72. 4 М1сћаи<1 Шз1. с1. Сгаа. II. 72.

Својим понашањем и неразумном владом изазва и паиу и краља Француског. Папага натера те прими сизеренство св. столице, и осим „Петровог новчића" плаћаше још и вазалскп данак папи. У сукобу с Филипом изгуби готово све ировинције енглеске у Француској. Кадје Јован тако ослабио у сваком погледу и у исто доба понизио и саму државу своју, племићи и грађапи устану против њега и натерају га. да потпише „велпку хартмју" (ша§па саЛа) т. ј. неку врсту устава, по коме краљ мораде у будуће владати. По том акту никакав нов данак не смеде се наплаћнватп без пристанка н одобрења велпке скупштпне; даље, нико није могао бити лишен слободе или имања осим кад суд о томе донесе одлуку, и на послетку поданици пмају неоспорно право да устану протнв монарха који би газио законе. Борбе пзмеђу племсгва и краља иродужаваху се и даље и еиглески краљеви често пзјављпваху да ће ићи у крсташау војпу, међу тим главна им ствар беше да на тај рачун купе порезу, коју после употребљаваху на ратовање са племнћпма. Сами пак крсташки рагови нису билн нпмало погодни за ојачање краљевске моћи у Енглеској, али ннсу јој много нп шкоднли. Опадању краљеве моћп а задобивање слобода внше су иомогли ратови које Енглези вођаху с Французима због земаља које Енглези имађаху у Француској. После сваког већег пораза краљевску су власт огранпчавалп племпћп и народ. Самн ратови крсташкп свему томе мало су помогли, и управо последнце полптичке од крсташких рачова најмање су се у Енглеској показале. За Немачку важп то псто што и за Енглеску. Немачки владаоцн кроз целу крсташку периоду више беху заузети борбом за владу над Италијом, пего ли ослобођењем св. места. Владаоцн немачкп не могоше се користити одласком својнх вазала на псток, као што се користише тиме краљеви Француски, јер и немачки вазадц врло јако беху ангажованцу борби царева са папама Ну како крсгашки ратови беху у рукама папским моћно оружје, то не пропустише да и то оружје употребе против царева немачких Прилике им у томеиђаху на руку, јер кад год на престолу у Немачкој сеђаше цар који би био опасап папи, гледаше овај да га оправп на исток, где га чекаше извесна проиаст, јер ако нпшта друго папа је одласком царева немачких у крсташку војну добивао времена да се опорави, а у исто доба трошена је и војнпчка снага и материјална средства на тим далеким походама. Тако су тамо упропашћивали своју снагу сви цареви не58 *