Просветни гласник

4 40

УЗРОЦИ И П&СЛЕДИЦЕ КРСТАШКИХ РАТОВА

мачки. И против Фридриха II папа подиже крсташки рат без икаквог обзира што овај владалац бешз повратио Јерусалим из руку иевериика. Поред ратова у Италији п пзборпог система, којим се добиваше царски престо, припомогоше у аеколико и крсташки ратови да у Немачкој на пзмаку крсташке периоде настаде право песничко, ц да власт царска буде сведена на нулу. Ну у тој борби царева с папама користише се немачке ва роши, које том приликом задобиваху мало по мало све већа права. Но крсташкп ратови томе су се веома мало илп ни мало корпстили. Алн Немци, као практичан народ, не пропустише а да се и идејом крсташких ратова не корисге и да је па практнчан начин не употребе. Јер кад религиозни ратови овладаше, онда се не бораху само против Мухамеданаца на истоку, већ употребише идеју крсташких ратова и протпв многобожачких словен^ких племена на истоку.') Сто педесет хиљада бораца из Саксонске н Данске кренуше се у половинп XII века да шнре хришћанство на исток међу словенска племена, која још не беху крштена. 2 ) У току два века та племена буду сва покорена и понемчена. У Прајској и Поморанији поднгоше се многе немачке варопш, које брзо процветаше, јер беху васељене од слободних л>уди, које тевтонски ритери призиваху. Тако Немци у неколнко накнадише овим примењеннм крсташким ратом што у раговима за ослобођење Јерусалима беху изгубпли. Са тимритерима имађаху да се боре пољскп и руски владаоци п у тим борбама слабљаху снагу своју. Немајући извора који су нужнп задетаљније излагање последица, које вастадоше по Словене услед осннвања државе тевтонских ритера, не смем се ни упуштати далеко; само ћу напоменути да би Пруска и Помораннја са осталим покрајинама можда биле прпсаједпњене са Пољском, да се нпје ту папа умешао и да Немци нису упорно бранили своје освојење. Ео зна да не би и судба Пољске колико толико била боља, да је та племена могла отргнути из халавих чељусти немачких. Чудно је, да нас Словене баш из тих, некада словенских, покрајина баје лед!... Ако је тешко одредити последице крсташких ратова по Немачку, још је теже одредити и какве оне беху по Италију, ту до скора несрећну, али ипак срсћнију сестру балканскога полуострва. И 1 Вилкенову историју крсташких ратова, у којој су ти ратови против Сдовена описани, нисам могао добити. Исто тако нисам могао добити ни дело ВЊНоЉецие (1ез Ого1за(1ез. 2 М1сћаи(1 Шз!. с!ез Сго18а<1е8. I. 410. — Исти IV. 217, Шлосер VI 315., 823. и 4.

Италија као и остале западне државе беше позорнпца ненрекндннх ратова кроз целу крсташку периоду, па се ти ратовн ни тада не свршнше, већ се продужише п даље. У царевинп Немачкој бораше се владалац са својим вазалима и у исто доба вођаше рат са Италпјом, у Италији нак, осим борбе с Немцима, вођаше се борба п између поједнних вароши, а у варошима између појединих страиака, које се узај| мице клаху, сатираху и прогањаху. Ти ратовп пак вођени су п вођенп 6п билн и ниаче без религиозних побуда, па су имали и последица својих које су свакојако морале настуин ги. Мој план и задатак не обухвата последпце тнх ратова; ја ћу с тога само једну од тих последица споменутп: Тп ратови у Игалпјн између иојединих вароши и нојздипих странака по моме мишљењу највише су олакшавалп владу туђпнаца н сметали уједињењу Италије; нити Немци нитн Французн н Шианци, тежећи да овладају Италијом, не налажаху пред со: бом Италпјане, већ поједине варошн или поједине странке. У тнм непрекидним ратовима и оне веома лабаве везе народности, које беху у поједпних народа до крсташких ратова, код Италијана буду са свнм нокидане. У Француској Л.уј IX иосле избављења из ропства у првом крсташком рату оде у Палестпну и отуда позове Хенриха III краља енглеског да пође у крсташку војну, обећавајући му уступање Нормандије, коју већ Французи беху узели. Краљица Бланша скупља племиће да се договоре о тој ствари; кад ови чују предлог, толико се узбуне, да у гњеву забораве на љубав и поштовање које иначе осећаху спрам несрећнога Луја XI. 1 Дакле племићи осећају да би тиме њихова домовина нзгубила и не даду краљу да својом доменом располаже. У Италијана нема сличног примера све до најновпјег доба. Ти ратови међусобни дуго су сметали уједињењу Италпје, у тпм ратовпма разви се огорчење између поједпних вароши и појединих странака; срећа једне вароши не побуђиваше задовољство у другој вароши, јунаке млетачке не слављаху Ђеновљани, требаху дела Дантеова, Петраркнна, Тасова и осгалих великих песника и вештака италијанских да се појаве; требаху писци XVIII и XIX века да распале пламен патриотизма па да се Италпја уједини. — Ну ја се почињем по општој карактерпстици свију почетника удаљавати од предмета! Да пређем на задатак. У крсташким ратовима Италијани нису учествовали као народ, јер смо впдели, да је Урбан II морао ићи у Клермон да држи другп сабор, морао 1 ЈШсћаш! IV. 207.