Просветни гласник

442

прилог историји развијан.а сриских јуначкпх песама

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ РАЗВИЈАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА Написао ^ Д р. р.смус ЈЗ ерензен ПРЕВКО ЈОВАН РАДОНИЋ увод и први део: јужно-далматинске песме дуга размера по времену и МЕСТу постлнка свога У в о д (Наотавак) в. Психолошки фактори. Један од таквих Фактора је заборављање Свакзко да је заборављање пре иегатнван Фактор, али инак и као такав је од врло великога зпачења, јер да није њега, то бисмо цео материјал имали пред собом од најстарнјпх времена Алп заборављање има и ту позптивну еминентну вредност, што народ, заборављајући старе псторпјске догађаје п одношаје, старе п просте мотиве, ствара и пзмишља нове догађаје и одношаје, којп су обично комплнкованпјп п богатији песнпчким мотивима.Само се по себи разуме, да и оно новије не мора бити свагда добро п појетично. Но при решавању колико је нека песма стара, не одлучује њенаесте тичка вредност. Потиуно савршено песнпчка може бити колико стара толпко исто и нова, а тако исто и песма од мале појетичне вредности. При истраживању колико је која песма стара, најважније је пазити, да ли су с^ у њој сачувале старе историске чињениде и одношајп, даље, да ли су се првобитнп мотиви одржалн. били сад они појетинки или не били, добро очувани или потамнели, отрвенн или изврнути. Сем тога у том нстражпвању игра значајну улогу и сам језик. У опће је оно старије где се внше сачувало, млађе је оно, где се више а који пут п сзе поборавило. Могућно је да млађе песме сачувају неки елеменат из старих времена, који ћемо узалуд тражити у старијим песмама. У овоме случају морамо узети у обзир већи обим, т. ј. савршенију потпуност млађих збирака. Као правнло смемо узети, да су старпје песме сачувале много старе садржине, јер их не дели великп део времена од самих догађаја. Наша ће главна задаћа бити, до у току ове расправе покажемо то у песмама забележеннм 1700. годнне. Особито ћемо обратити пажњу на оне песме, које певају најновије догађаје, јер у овим је песмама врло кратак одсек од догађаја па до времена, када су те песме забележене.

I. Јужно-далматинске песме. I. Око 1700. г. или на брзо за тим, забележено је у јужно-далматпнским местима: Котору, Перасту и Дубровиику око 50 песама. Пре п непосредно после 1750. године забележено је преко 20 епскпх песама. Од тпх песама имамо пет рукописа, од којпх су два из Боке Еоторске — сада су својпна Југославенске Акадеиије у Загребу — а ппсани су у почетку XVIII века. У ова два рукоппса има 26 несама у петнаестерцу и шеснаестерцу Сем тога имају ове песме сталан правплан рефрев. Трећа велика збирка рукописа, ппсаних 1758., налази се у манастирској бпблиотеци у Дубровнику. У овој збпрци нмамо трц слоја забележених песама. У џрвом слоју има 14 песама једнакога размера, обично са неиравплним рефреном, а делимпце п без рефрена. Забележио их је некп Матија, свећеник из Дубровника, а умро је 1728. године у Рпму. У другом су слоју 18 песама једнакога. размера, а све без реФрена. Забележио их је неки Бетондић пре 1750. годнпе. Најпосле су у трећем слоју 6 песама једнакога размера, само су помешане са прпличним бројем епских песама у десетерцу. И ове песме немају рефрена. Сем тога пмамо још један рукоппс из Дубровника, у коме су две песме записане, п један рукопис из Пераста пз г. 1700., у коме су 9 песама, чија је садржпна чпсто локална карактера. На овом месту хоћемо само да паведемо Јагпћем пстакнуто мишљење на стр. 195. (АгсШу-а IV), да је могућно да су ове песме преписане са рукопнса пз XVII. века. Ово се до душе не да доказати, али кад би то тако било, то бп нам само доста помогло да докажемо оно што хоћемо. Све песме за које се зна да падају пре 1750. г. имају дугн размер. Јагпћ и Богишић нису довољно у обзпр узели, да песме, које имају краћп размер, нрипадају најмлађем слоју т. ј. да падају у 1758. год. Да је том појаву више пажње обраћено, то не бн онда Јагнћ на страни 218 тврдио, да су песме у десетерцу постајале поред несама другога размера у исто време и у исгом крају. Како се десетерац не јавља у старпјим збиркама, могли бисмо одатле повући конзеквенццје, али то за сада остављамо, пошто ћемо се са несмама у десетерцу бавптп у другом делу ове расправе. Како пак у збирцп, заппсаној непосредно после 1750. год., пма већн број песама краћега него дугога размера, то онда можемо тврдпти, да се није ни могао наћи већи број овпх песама, јер знамо да су песме дугога размера у другој половини прошлога века потпуно изумрле.