Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

443

Песме дугога размера из Пераста препеване су већ год. 1775. у песме краткога размера. Овај појав даје се протумачити само тиме, што је око 1700. био дугп размер у потпуеом јеку, а око 1775. бпо је већ замењен краћим. У рукоппсима пз Загреба и у оним из Пераста, који ће по свој прилици бнти најстарији, пмају све песме реФрен. У млађим песмама у збпрци пз Дубровиика ре®рее је побркан или га нема. Наравно да ово може зависити од самовоље онога који је песму преписао, може стајатц у вези са временом када је песма написана, но мени изгледа највероватније, да се рефрен дуже одржао у Боци Которској него у Дубровнику. Знамо, да је у Боци Которској реФрен био са свим у обичају у XVII веку (упор- код Јагића на стр. 196). Свакако, да Је првобптан правилан рефрен, јер и у рукопису пз Дубровника опажамо његове трагове. Близу 70 песама дугога размера са реФреном и без њега чине за себе неку целпну, некп слој како по облику тако п до излагању и представљању. Када их пр.вн пут читамо, не падају нам у очи нпкааве зватне ра:иике, које бп показивале њихову неједнаку старост, нити показују различан пут, којим су постале. Богишић је обратио пажњу само на неке језиковне особнне при чему се нонајвише забавио песмама у дубровачкој збирци, (стр. 37— 38). Овамо свакако долазе и инфинитивни облпцп као: вестити, сјестити, срестити. У овим песмама језик је скроз пјекавски- У XII. одељку свога увода не зна Богпшпћ да нађе никаквпх даљих особпна икавштпие у дубровачкој збирци, него налази само оне особине, које су и данас у дубровачком днјалекту. Слаби трагови икавштине у песмама, забележеним у Боци Которској, дали би сличнога разјашњења. Јединајепесма, у којој су се сачували трагови икавштпне, песма 36. код Богишпћа (у њој долази: дрива, виђу, ни—нас ). Та иесма већ по садржини показује да је из Хрватске. Миклошићеву претпоставку, да су песме прво спеване бпле у икавштпни, а доцније се посрбиле у јужној Далмацнји, тек бисмо онда могли примпти, када бисмо нмали дубљих унутрашњих разлога, који би говорпли да су ове песме хрватскога порекла. Видећемо доцнпје да то не стоји. Што су старије песме спеване у икавштпнп може се тумачитп само тпме, да су постале на северу Далмације и на хрватском земљишту. Међу тим је Јагпћ на стр 206'7 опазио, да ове песме носе трагове ијекавштине, али одмах додаје, да овај нојав никако не може важити као доказ, да су ове песме посрбљене Доцније ћемо заиста видети

да су ове три песме српске, или да бар на српској основи стоје. У овим песмама најзнатније су особине језика сплна талијанштина, шта више има речи епецијално из Млетака. Богпшић је све ове речп брижљпво скупио и растумачио, а оее се чују у говору по ' Далмацији. Када је то тако, да ли се сме узети, I да су ове песме постањем из Далмацпје? Према томе. морали бисмо закључити, да су оне песме, које су у Дубровнику забележене а показују особине дубровачкога говора, пореклом пз Д}бровнпка. Но то неће нико тврдити. Свакако, да је талијански језик доцније накнадно утицао на језпк онога краја, у коме су песме забележене. Песме су се дакле певале у тим крајевима, али за то нису морале овде постати. Богпшпћу је јако пало у очи, да у овим песмама скоро и нема турских речп. Не осврћући се на песме 54., 55. п 56. код Бог. и на песме из Пераста, било би само 10 — 12 турских речи, које у овпм песмама долазе. Најчешће долазе речи: каурин, кадуна, караван, султан, јаничар, иазар. Но ово није доста, да бисмо могли поуздано рећи, да су ове песме далматинског или хрватскога ппрекла, јер прво не знамо у коликој су мери у XVII века продрле биле турске речи у срискц језик, а друго не знамо колико су ове песме старе. Може бити да те песме падају у XVI пли ћа у XV век. У томе случају са свим би нам јасно бпло, зашто нема турских речи у тим песмама. У одељцима XIII—XXI (стр. 39—60) пспитује Богишић ередства песничке технике. Ту говори о попављању, падплогпјп, сталним атрибутима и сгалним облицима. Даље се у тим одељцима расправља о поређењу, хиперболпстичким и хумордстичким употребама у говору, и најпосле о уводу п свршетку. Како је овде све што је главно тачно наведено, то није потребно о томе даље расправљати. Напоменућемо само, да не стоји оно, када Богишпћ вели, да нема несме, која би почињала у облику иитања, јер у Арх. III. у Новаковићевој допуни иесма 1. почпње пптањем : Што ми грака постоја у граду у Купјенову ? п т. д. Исто тако има још један пример у дугом нонављању у Миклош. 5. песми ст. 48 и даље. Када се неирпстрасно упореди начцн издагања у песмама дугога размера са онима у десетерцу , то ћемо у њима — као што је то и Богишпћ опазцо — наћи исте основне елементе, само што су песме у десетерцу достигле виши ступањ развијања, а иесме су дугога размера некако непотпуне, сметепе п просте, што је зиак нижега ступња