Просветни гласник

НАУКА П

II. Не даје се на један мах решити питање, када п где су ове песме постале ; те ћемо с тога моратп ове песме поделитп у групе, па ово питање решпти прво код сваке групе иосебице, а више пута решаваћемо то питање и на основу једне песме. Прво ћемо се оеим несмама позабавитп, које по времену и месту стоје најближе оном времену, када су забедежене и по месту, на ком су забележене. Девет песама у збирцп из Пераста певају догађаје чисто локалпе природе. Догађајп се збивају делом у XVI а делом у XVII веку. Као карактерпстичну изнећемо једну од ових песала, У тој се пева, како су Млечани пононо освојпли Кастелнуово (Нови град) у Боци Которској. Наравно да се у песми истпчу Пераштанп са храбростп, којој се има прпписатп да је победа тако сјајно пспала. Како се тај догађај десио 1687., то мора да је п песма на скоро за тим спевана, па одмах п забележена. На жалост простор нам не допушта, да се мало више забавимо овом пнтересном песмом. Јагић на сгр. 196. не признаје песму за народну, Јер је варошкога порекла. Но ту нпје главно протпвност између варошп п села,. Пред нама је нсторијска песма, обучена у епску одећу, а садржина у њој јача је од облика. Ова песма, као и друге остале даје јасну слику, до кога се степена развила ова врста песме у јужној Далмацпји још прп крају XVII века. С друге стране пак долазимо до закључка, да су песме, које су овај епскп облик развпле, много старпје. То потврђује један појав у језику, а тај је, да у пераскдм песмама наилазимо свагда на новпјн модернији облик пнструментала у сипгулару мушког и средњега рода, исто тако генетпв, датпв, пнструментал и локатив у плуралу код заменпца п ирпдева на ијех, ијем. Друге песме пак редовно пмају само старије оргаппчне облике на их, им ; овп су облпцп потпснути и избрпсанп рукоппспим ие, алп се могу метрумом потврдпти. Упор. ове стпхове: Што и војсци узеше девет турекијех барјака Тере стаде говорити својијем Пераштанима С Фуштом Моро доиаде под Новијем биједијем Све котаико казоваше својијеме госиодаром Ко.јијема је љубио оне младе орфанице. са овпма : Напокон му бјеше јоште жпвим огњем опадио (Б. живијем) Него стоји зловољпо с шурам својим на трпезп (Б, својијем) И ово тн Стјепану под твојим бијелим двором (Б. твојијем бјелим) Господа се весељаху златеим чашам у трпези (Б. златапјем) П 1 '0Светни гласник 1894. г.

НАСТАВА 445

II ко ти је тамнице турских сужањ напунио (Б. турекнјех) Него иође овако слугам својим (Б. свој'јем) и др. И ако су песме нз Пераста интересне, не можемо се овде њпма ближе забавптп. Напред смо већ споменулп, да су ове песме око 1775. препеване у краткоме размеру, те је занимљпво посматрати како то бпва При такову се послу обично чврсто држп старога текста, промена мало пма, али су ипак врло занимљпве п стварне. По где где само одудара прерада од старог узора. Најзгоднијп је пример, да се ово покаже, напред наведена песма о освојењу Новога града. Овде је нсторијска приповетка преокренута у кратку епску иесму. У овој је песмп нарочито врло леп и чисто енски увод, у ком се пева о сну неке девојке из Новога. Основ овоме уводу наићп ћемо. доцнпје у старпјим песмама. Тек у ст. 29 почпње сама прнповетка са речима: како була с братом говораше и т. д. У овим прерађеним песмама опажамо у опће већу краткоћу и неко круто пзражавање, а то је с тога, што је и размер краћи. Јагић наводи неке примере на стр. 219., аја препоручујем нека се пажљпво пореде уводп од песама под бр. 71 и 72. Како пак претварање дугога рајмера у краћи повлачп за собом и краткоћу у изразу, а песме у десетерцу су пресечно дуже од оних у дугоме размеру, то је Јагпћ дошао на мисао, да су песме дугога размера морале некада дуже битп. Та мисао је са свим погрешна, јер дужина песама у десетерцу завпси од амплпФикацнје ,као што ћемо доцнпје моћп у више дрплика указати. Ово мењање размера у перашкпм песмама не може служити за углед, јер песме дугога размера нпсу чисто епске иесме, а њихова дужнна зависи од тога, колико је спрови исторпјски материјал нагомилан. При прерадп наравно да се много што шта одбацило од тога материјала, јер се после три генерације већ слабо ннтересовало за историјске појединости. С друге стране пак сама прерада је литерарне природе, јер се не може узети да је она иотекда из чисто народнога развијања. Од осталих песама, које су забележене у Дубровнпку и Котору, врло је мали број, које бп певале догађаје, који су се догодили онде где су песме забележене. Догађајп падају већином у XVII век, дакле врло кратко време пре него што су забележене. 76. Песма је ова из Котора а основа је Вуковој песми „Милош у Латинима" (бр. 37). Када се ове две иесме упореде, постаје нам последња песма много јаенијом. Ту имамо класичан пример за препошење мотива. У песмп из Вукове збирке 59