Просветни гласник

464

ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРЛДА

Комисија открн злочинства, од којих се и данас диже коса на глави. Једног зимњег вечера, уз Филнпов пост, сведочи слуга Сергеј Љеонћјев, спахиница је секла кнутом мужика ХрисанФа Андрејева, тобоже, зато, што није добро надгледао, како девојке под рибају. Кад је сустала, дозва ујака његова, Богомолова, и нареди му, да га даље бије. Вогомолов га је шибао, а кад се ХрисанФ не може више држати на ногама, подиже га и предаде стражи, те јадник проведе читаву ноћ на мразу. Оутрадан уведоше га опет у дворац, где га је спахиница поново тукла, наредивши њему, Љеонћјеву, да донесе усијане машице. Тим машицама вукла је ХрисанФа за уши, за тим му је сипала из чајног ибрика врућу воду на главу и на лице, и још га је тукла, а кад је пао, бубала га је песницама. Из дворца опет га изнесе Богомолов и одвезе некуд, по спахиничиној наредби. Сведок је доцније дознао, да је ХрисанФ умро. И други људи потврдише, да је смрт дошла од удараца, и да је Богомолов, по наредби Салтикове, однео мртво тело свог нећака у село Тројицко, да га затрпа у шуми или на другом којем месту, па кад тамошњи кмет не хтеде пристати на то, да га је бацио у кухињу под банак. Богомолова иоче мучити савест, те потказа спахиницу. Тело одвезоше у полицију, ну подмићени чиновници нађоше, да је ХрисанФ умро природном смрћу. У пролеће, год. 1759-е, казују други сведоци, путовала је Дарја Николајевна у Кијев на богомоље. Враћајући се под јесен у Москву, удари на своје имање, сеоце Вокшино, и ту, одмах чим дође, уби своје чељаде, девојку Марију Петрбву. Из почетка ју је тукла пратљачом, а кад је се сита наударала, нареди лакеју Богомолову, да је бије кнутом. По том, по њезиној заповести, он је утера бичем у П РУД> У воду до грла. Отуд је поново изгнаше да под пере, а кад она, слаба и изнурена, не може, спахиница и лакеј почеше је опет тући, тобоже за то, што неће да ради. У вече девојка испусти душу, и слуга извуче мртво јој тело из гоеподских соба у одаје за чељад, а дубоко у ноћ одвезе га у Тројицко. По савету Салтикове, Богомолов наговараше тамошњег свештеника, да мртваца укопа, уверавајући га, да је смрт дошла од болести; али овај затражи уверење, да је се покојница пред смрт исповедила и причестила. Дарја Николајевна, наиустивши истог дана Вокшино, заноћи на другом свом имању, Бјегичову, и приспевши у Тројицко нареди лакеју, да однесе труп у шуму и да га затрпа, а сама сву ноћ ходаше са свећом по собама, мотрећи, да се когод не би поткрао те видео, где ће ое тело погрепстц.

Богомолов и кмет извршише наредбу: они извезоше леш на таљигама и затрпаше га. Сутрадан Салтикова написа (или даде написати, јер изгледа да је била неписмена) у Москву свом човеку Марћјану Зотову, да пријави власти, да је девојка Петрова утекла из Вокшина. Шртве се ређају за жртвама, гробови за гробовима. Истукавши нештедице рољом и пратљачом Акуљину Максимову, спахиница нареди свом слузи Сћепанову, да донесе свежањ луча, узе један и ужегавши га на свећи, запали јој власи. Шену, Прасковју Ларибнову, ударала је Салтикова цепком и палицом, а њезини коњушари бичевима. Кад је убише, коњушар Роман Иванов повезе тело у Тројицко, метнув на њ нејако одојче. На путу, на грудима мртве мајке умре сирото дете од мраза. У лето и у јесен 1762-е год. шибали су коњушари Салтичихини девојке Марју, Фјоклу Герасимову, Авдбћју Артамонову, Авдоћју Осипову и девојче од 12 година, Прасковју Њикићину. После шиба спахиница их натера, да рибају патос изнова. И ако се нису могле држати на ногама, још их је тукла пратљачом. Фјокла Герасимова остала је једва жива; „и власи јој беху ишчупане, и глава пробијена и леђа трула од удараца. 11 Авдоћју Артамонову била је својим омиљеним оруђем; а кад девојка клону, нареди, да је изнесу и метну у врт, где је стајала у кошуљи у октобру месецу. Мучитељка је долазила и ту, да продужи свој гадни посао. Кад Артамонову однеше у собу инатераше дастоји у куту, јадница паде и издахну. Коњушар Давид Иванов, возећи тело Катарине Иванове, 8 видео јој је ноге отечене од удараца, а остраг јој је секрвлила. * Шене коњутара Артамона Шавкунова, Катарину и Наталију, тукла је Салтикова пеглом, а за тим је морао да их шиба њихов муж. — У новембру, 1762. год., кад се је спахиница већ налазила под надзором, причала је девојка Марина Фјодорова стражару, да их Салтичиха бије и мучи, да их мори глађу, а зими их тера, да перу хладну ообу при отвореним прозорима, и да голих руку истресају кроз њих прашину из одела. — МелентиЈе Њекрасов, слуга у кући, казује, в да су некоје девојке, у разно годишње доба, морале стајати босе на дворишту"; а слушкиње АФимија и Ирина признаше свештенику на исповести, „да су болесне од спахиничиних удараца и од силне глади, јер им је госпођа давала јести само једанпут дневно."