Просветни гласник

465

Убијене или на смрт премлаћене укопавали би ! ј или у Москви. кад би се сагласио свештеник Иванов, да их сахрани непричешћене, или би ихноћу, покривене сеном, зими на саоницама, лети на тал>игама, носили у село Тројицко. Ако би се и тамошњи свештеник одупирао, сумњајући у природну им смрт, спахиница би га позвала к себи, и ствар се је лепо свршавала. У противном случају, погребли би их ван гробља, а Оалтичихин човек, Марћјан Зотов, јавио би власти у Москви, «да је се така и така жена или девојка онда и онда поболела, и да је свештеник био позван, да је исповеди, али дошав, кад јој је језик већ отупео, не може је ни исповедити ни причестити, и тако умре без исиовести«, или би, као што смо видели, просто јавио, да је утекла не зна се куда. Ако се обазремо на то, да је спахиница узела из својих села у свој московски дом 138 жена и девојака, и да је од њих без трага пропало 72, добићемо приближан број њезиних жртава и разумећемо казну, коју је измислила Катарина II. »тој накази рода човечјег", као што је назива у свом указу од 2-ог октобра 1768-е год. 17. октобра, по царичиној наредби, би подигнуто у Москви, на тржишту Краснак алошадЂ, високо губилиште, којем су водиле високе стубе. Исред њега дизао се ступ са три ланца. Плакати објављиваху становпиштву, да ће се сутра на том месту извршити казна. 18-ог октобра провејаваше снег — то је био први зимњи дан у Москви. Народ се је још зором стао стицати са свију страна. Изби подне. „Напред, прича очевидац, иде вод хусара, а за њим, између два гренадира с голим мачевима, возе, на расточеним колима, обучену у дугачку мртвачку кошуљу, Дарју Николајевну Салтикову, удову и људску душегупку. Дошавши к ешаФоту, скидоше јеи завезаше ланцима за ступ, уз који је стајала читав час. По том, посадивши је опет на кола, одвезоше је у Ивановски женски манастир и вргоше у јаму, камо светлост ни од куда не допире. Салтикова је окована и нико јој не сме долазити, сем калуђерице и војника на стражи, па и то, само кад јој јело донесе. Док једе, гори свећа, а чим сврши, свећа се гаси, и престунница остаје у мраку. Кад се у цркви служи, наређено је да је пуштају под црквени прозор. У тој тамници биће до смрти. „У време, кад је стајала за ступ везана, обесише јој о врат лист, па којем беху наштампане великим словима речи: Мучитељка и душегуика. А како је одвезоше, бацише на мацке најближе јој слуге и попа: попа зато, што је сахрањивао уби-

јене, а управника њезина дома и милосника јој, заједно с кочијашима и другим слугама зато, што су још тукли пзмучене жртве. „Народа се слегло толико, да је тешко веровати: на тржишту, на дућанима, на крововима није било скоро ни једног празног места; каруца пак и других кола скркла се силесија, те многи екипажи беху искрхани и многи људи подављени. Преступници наређено је да се даје монашка пића; сем тога, лишена је имена, племства и очева и мужевљева презимена. а Под земљом провела је Салтичиха једанаест година. Год. 1779-е затворише је у каменито ћоше, дозидано уз цркву. Свакидашњу скомрачну храну давао јој је војник испочетка кроз прозор, а по том кроз врата. Ту је она затруднела с њим и родила. Љубопитни долажаху гомилама под њезин прозор, окован железнпм мрежом. Она их је грдила и пљувала, бива, близина храма божјег није ју умирила, већ је звер остао звером, У последњим годинама свог живота то беше пуна женскиња, коју, казује очевидац, само покрети издаваху, као да јемало шенула. Више од 30 год. јединичног затвора учинише своје. Ту, у том каменом ћошету умрла је Дарја Њиколајевна 27-ог нов. 1801-егод., и породица је сахрани у донском манастиру, где су погребени и остали јој рођаци Зла успомена на њу сачувала се је у народу — име Салтичиха постало је надимак. 1 ј, * * * Читаоцу изгледа Дарја Николајевна као наказа или као препотопска животиња, ископана из некога, давно пропалога света. Чак кад би и тако било, требало би јој поклонити особиту пажњу, јер наказе, кепеци, великани и т. д., осветљују многе тамне стране оне животпњске врсте, чији су чланови. Оалтичиха је доиста и{ припадала другом свету, с којим је заједно и угинула, јер је културни напредак у Русији створио друге прилике, друго земљишге и друго поднебље, под којим створовима, налик на њу, није живота. Сам Факат, да је она могла чинити усред Москве, што је чипила, па да се у околице њезине не пробуди саучешће према толиким жртвама и да не изазове буру негодовања против ње; да администрација ни прстом не макне да стане иа пут тим зверствима, већ да још штити звера спахиницу: даје страшну слику ондашње покварености и показује, да је Салтичиха х ) Види у журналу Русспзн Старина за 187 4. годину, у свеоци за јул, чланак Г. И Стуђенкина : аСалтачиха", наииоан махом по званпчним подацима.