Просветни гласник

466

ПИСМО ИЗ ПЕТРОГРАДА

тада била обична птица, само мало шаренија, па зато је на крају крајева и па .1а у очи. Требало је убити преко 70 л>уди, па да се долија; који је спахија умео утолити свој гњев и зверску ћуд своју на неколицини, није га нн глава заболела. А те ћуди беху одиста зверске. Дарја Салтикова убијала је своју чељад; /Бов Дмитрјевич Измајлов, тип руског племића крајем чрош.шг и почетком нашег века, представља нам руског спахнју с друге стране. То вам је генерал-лајтнант у оставци, витез ордена св. Ане 1-ог и св. Ђурђа 4-ог степена. На свој спахилук, у село Хитровшчину, довео је Измајлов мужике из разних својих села, да га дворе, и да му раде, и то: 270 мушкиња, 12 собарица, 37 служавки и 182 Фабричне раденпце. Слуге живе у веома тесним, рђавим, дрвеним шупама, по 4 — 5 породица заједно '). Ко се поболи, шаљу га у болнпцу, каменито, необлепљено здање са два реда малих соба, раздељено по средипи шнроким, тамним. загушљивим ходником, рђаво намештено, запуштено споља и изнутра. Болеспике хране брашном и прекрупом. У болницу затворају н преступнике. На имању је ц убоги дом, натрула, чађава сељачка одаја, у којој се на 63 □ аршина грче 34 старе жене, обучене у рите. Кад се одбије простор потребан за пролазе, на сваку душу долази по један квадратни аршин. Старице добивају једном у месецу ржанице, и зато преду спахији кудељу. То је здање уједно и бувара за женскиње. Док му људи умиру, гладујући и давећи се по смрадним, тесним шупама, пси му благују. Њих он во.ш и дичи се њпма Има их 673, размештених по најбољим зградама. У сваког псета је засебно легло, набијено свежом сламом. Кад је год. 1827-е ударила куга у рогату марву, хранили су их месом; иначе на хлеб, који једу, иде годишње више од 1600 мерица 2 ) зоби. Год. 1823-е дао је Измајлов спахији Шебјакину четири своја мужика, од којих га је сваки дворио пуних 30 година, у замену за четири ловачка псета. Кнутови, шибе и ловачки корбачи беху мала казна за његове људе. За најмање кривице он би им закивао ноге и руке оковима, закованим у зид, а на врат би им натицао железну рогу 3 ). У рогамо било је увек око 40 мужика. Многи патник ишао У једној таквој соби, на проотранству од 40 0 аршнна, живело је 14 душа мушког и 15 женског пола. 2 ) Четврп, 3 ) При истрази нађено је код њега '200 таких рога.

је с рогом читаву годину дана на тешке радове, да копа земљу за опеку, да засипа пруд у хладно време, и.ш да ради у Фабрици 1 ). Сви су му кулучили из дана у дан, на чак и о великим празницима. Господској кући са две стране пружају се два крила. Половину једнога заузпма бувара, која наводи ужас на први поглед: велика 57 аршина, пр љава до крајности, на прозорима гвожђе, у зидове удубени окови, у којима стење око 30 патника. Из друге подовине води ходник управо у спахиске собе. По железној мрежи на окнима мислићете, да је и у њој затвор. Нешто грђе, читаоче! Ту је спахијин харем, и у њему око 30 сељачких девојака разна узраста и година. Затворене и дању и ноћу, оне не могу да се виђају чак ни с родбином својом. Кад спахија путује у друге с оје спахилуке или у Москву, та несрећна створења иду с њим, и тамо их држе као и овде. Женску децу, рођену у харему, чека иста судбина, која је задесила н мајке им ; истрага је доказала, да је Измајлов силовао једну таку своју кћер кад јој је било 13, другу од 19 година. Његови момци долазе у село, да бирају девојке, и тешко оцу који би устао у одбрану кћери своЈе: једном мужику мало те није кућу спалио. Кћери сељачких породица, које служе у двору, не мимоилази тај исти удес. Сем тога, кад му дођу околне спахије у гости, Измајлов наређује, да се узме неколико невиних девојака из села, да засладе ноћ гостима. Тако су гшровали дворани! Наложница, коју је омрзнуо, или која би му штогод згрешила, била је искључена из харема и кажњена. Двадесет и три сељанке, некадашње собарице у двору, зајавише пред судом, да их је спахија силовао, да је живео с њима неколико година, а доцније дав их на мацке, да их је слао на тешке послове. За 20 година свештеницн га не видеше ни у цркви, ни на причешћу; дворске пак слуге причешћиваху се само у време болести. Брак им је био строго забрањен: за све време док је он управљао својим добрима, нико се од њих није венчао. Кад је он једном отиутовао у иностранство, г-ђа Давидова, интелигентна милосница његова, допусти четворици, да се ожене; ну Измајлов, чим дође, растави мужеве од жена и посла их на разне радове: мужеве у ракиџиницу, а жене у творницу поташе, наредив мужевима, да се сматрају за нежењене. Доцније дозволио је једпом да живи са женом, а Ј ) Измајлов је имао две творнице, једну — за сукно, другу — за поташу. Обе беху врло запуштене (друга је производила таман толико, колико је требало за спахилук,) и као да су постојале само зато, да се народ мучи на њима.