Просветни гласник

468

леса; Коледа, празник сунчева рођења, ') сједини се с Божићем; пролетње светковине у славу васкрслој природи — с васкрсом Христовим; дан Купала дође на Ивањ-дан. Народ оста многобожац. Није се свештенство узалуд борило, у низу дугих векова, против двојеверја у Русији. То двојеверје постоји и сад, разуме се у мањој мери. Обредне песме, певане уз жртвеник, изгубиле су данас свој негдашњи смисао; много је у њима заборављено, много је измењено, ну оне се још разлежу по руским селима: народ као да непрестано гледа у сунцу и тами, у пролећу и зими два разна божанства, која без престанка бију бојак. Он поздравља пролеће и лето, као свеже јутро и топал данак; јесен и зима су му тужна времена, као мркло вече и тамна ноћ. Како се село радује пролећу ! Њему је оно божица, коју је зима ледом оковала, па је држи у снежним канџама и неће да је пусти; а пролеће се бори да је надјача и да „отвори« земљу. И буди се звере у гори, и долећу птице селице, и промаља лепу главу први цветак, да објави победу. Девојке и деца пењу се на амбарове, на хумке и брежуљке, и зову пролеће: „Пролеће, красно пролеће, Дођи нам, сјајно, с радошћу, С радошћу радошћу, С всликом милошћу, Са ланом високим, С кореном дубоким, Са житом обилним.« 9-ог марта, кад по народном веровању долазе ласте, село пече мале птичице из теста, маже их медом и злати телејем, па младеж иш с њима, да зове пролеће, моЈећи се Лади, богињи родна лета, срећне љј бави и н.тдна брака: „Благослови, мати, Ладо, мати, Да Весну зовемо, Да пратимо Зиму®, и припева, како Зима одлази на колича, а Бесна (пролеће) иде у чунићу, по раз.швеним иролетњим рекама. На покладе се сахрањује и код њих Морана, богиња смрти. Народ износи у поље велику лутку од сламе, да је спали или, ишчупату на комадиће, утопи у реци. У некојим селима возе на саоницама, а и на колима, велико дрво. украшено разнобојном врвцом, или момка, увенчана зеленим венцима. Он држи у рукамачашицу и боцу ракије, а младеж иде Ј ) Од половине декембра сунце почиње јачати, и стари Словени светковаху те дане као прву победу сунчеву над зимом. Тада св почињаху светковине у част његову.

за њим певајући веселе песме. У знак победе сунчеве свуд се пале ватре. Најзад, ево н Ускрса, светковине васкрсле природе. Светлост надвладала таму, живот надјачао смрт; сунчеви зраци ките воћку ружичастим цвети| ћима, заодевају брег и дољу нежним зеленилом. Момчадпја се пење, Томине недеље, на брегове или на узвишенија места, да поведе с девојкама игру народну, хоровод, у славу сјајном победнику, сунцу '). И вије се хоровод, напомињући ход сунчев, и хори се радосна песма уз припев: »Хој, Додо, хој, Ладо!" Па ће доћи Ђурђев-данак (23-ећи априла . То је најсвечанији дан за тежака: онда се почињу пољски радови, а св. Ђурађ је пољу заштитник. те га роси и залева даждом пролетњпм. Свештеник чита молитву на житима; младеж бира лепог храбра, кити га зеленилом, на главу му меће велики округао колач, урешен цвећем, па тако са зубљом у руци момак иде на ливаде., а за њим јато девојака л певајући обредне песме у част св. Ђурђу : »Ђурђе, Порани рано, Отвори земљу, Испусти росу, На тоило лето, На бујно жито, Људма на здравље." 0 Ђурђеву дне пастири јаве први пут стадо у поље, журећи га врбицом, освећеном у цркви на Цвети, и певају: „Око поља идосмо, Светог Ђурђа викасмо : Хој, Ђурђу храбри, Стоку нам спаси, И у пољу и за пољем, И у шуми и за шумом, Под месецем светлим, Под сунашцем сјајним, Од грабљива вука, Од медведа љута, Од лукава звера." Св. Ђурађ заменио је селу Велеса, старог бога сточарства, па му народ даје стадо под окриље. Сељак верује, да гладан вук иде Ђурђу, да од њега добије »суђену® овцу, а мимо свечеву вољу да не може ни једне заклати. »Што је у вука на зубима, то му је Ђурђе дао", вели пословица 2 ). *) Тај се празнцк зове Ер&снал Гдрка, ио свој прилици отуд, што су га стари славили на гори или на брежуљку, покривеном првом пролетњом травом и огрејаном красним сунцем. 2 ) Наш народ у Србији и Херцеговини коље тај данјагње, украсив му главу венцем од цвећа и зеленила, прилепив му на рошчиће запг.вене свеће и окадив га тамјаном. Слпчан обичај имају и Руси.