Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

469

Ето и семика '), у четвртак пред Тројицом, свстковине у част младој брези, представннцц лисне горе 2 ). Момци и девојке иду у шуму, певајући: „Благословп, Тројице, Богородице, У гај да идемо, Венце да плетемо, Хој, Додо, хој, Ладо! Венце да плетемо, Цвећа да беремо, Хој, Додо хој, Ладо! Отић'ћемо у шуму, Набраћемо цвећа, Набраћемо цвећа, Савићемо венце, Хој, Додо, хој, Ладо!« Увенчавши брезу и украсивши је врвцом, ш))Игарци ките главу венцима из брезових гранчица и воде хороводе, а швигарице певају: «У венчићу Зеленчићу Ја се шетам По градићу, И тражим, тражпм Лепога Ладу. У венчићу Зеленчићу Ходам млада Око града, Добар делијо, Буди мој Лада!« За тим одлазе на поток и бацају венце. Чији лепо плива водом — удаће се, чији тоне — остаће или ће умретн. Да руски песник испева чуства зебње, туге и радости, што се боре у тај мах у чистом срцу девојачком, треба да је сродна душа нашем Грчићу-Миленку. А кад сунце стане 11-ог јуна на највећу снагу, прославиће га н фод на празнику Купала, оне дивне, песничке ноћи, која под утицајем хришћанског календара пада уочи Ивања дне. 1 ) Семг> значи седам; семик је, дакле, дан, који пада у седму недељу после пасхе. -) Та сва сединца уочи Тројичана дне звала се је, још у ХП-ом веку, недеља русалака. Русалке су, као што народ данас верује, душе некрштене илн од роднтел>а проклете деце, девоЈака утоп.Беница и сваког женскиља, које пре суђена дне отиде насилно на онај свет. У претхришћанеким пак временима то је име означавало уопште душе умрлих. Знма, по народном веровању, неда ни мртвима да изађу из гробова; али кад гране пролеће, кад све ожнви, н душе се днжу у светлије предаде. Онда су русалке, што н наше виле. Од првог разлива пролетњих река до Тројица оне живе у води, излазећн на обалу само да нграју; од Тројичина дне до Петрова поста стане се у гори, на брснатом дрвећу, а по том опет улазе у грооове, и постаЈу землпночке, т. ј. становннце подземног света, Док пх пролетње сунце поново не измами. Семик је био велики шихов празник, који је црква заменила задушницама у суботу пред Тројицом. Народ и сад оставл>а тај дан блине (колаче) на гробовима; по његову веровању, мртвн се хране н после смрти. ПР0СВЕТШ1 ГЈАСНИ к 1894

»Купало, Купало, Где си зиму зимовао, Где си лето летовао ? Зимов'о сам у перпни, У зељу ') сам летовао", невају Белоруси. То је највећа летња светковина. Куиалске ноћи скупљају се вештице на игралишта, а у поноћ цвета папрат огн.еним цветом. Благо ли си оном, ко га нађе: Цвег ће му показати место, гдеје закопано благо. Купало, Купа.ш, Дај нам котле злата! Гле, већ цветак цвета, Ја ћу сести украј њега, Преноћићу поред њега, Да увребам папратов Огњевити цвет, Па да будем богаташ, Баш да купкм цео свет", пева момак у песми. Сунце, будући у тај мах на врхунцу своје моћи, која васкрсава природу, морало | је улити и биљу своју лековиту снагу, па зато се тада и траже дванаест трава, чудотворне силе, међу њима одољен и невесиље. Младеж, ухвативши се за руке, скаче преко ватре, наложене на пољани, јер купалски огањ исцељује од сваке бољке и штиги од заразе; народ се почиње купати; девојке бацају венце у воду, а момци слуштају упаљен точак с брда, не слутећи зар, да су стари хтели тиме да покажу, како и сунчева кугла иде од тог доба на ниже. Зором на Ивањ-дан пење се сунце на небо у свој слави својој; у колаје упрегло три сјајна коња: златна, сребрна и коња од драгог камења, па игра по небесима, сипајући злагне искре на све стране. Ну огад почпње слабети, те „скреће на зиму". Празник Јарила 2 ) завршује 29 ог и '30-ог јула летње светковине. Као што је народ у пролеће сахранио Морану, сад сахрањује сламну лутку, која представља Весну 8 ). Ноћи дужају, дани краћају... У почетку августа чуће се још гдегде, како девојке устављају еунце, молећи га да не одлази, да још мало почека. Узаман! Тама је све јача, спушта се мртва јесен, хороводи престају, песме су умукле. Мрачне, смртоносне силе славе победу, зима дише на зомљу својим леденим дахом. Природа ћути, живот се притајио, док опет не савлада таму дивни, живородни Бог светлости, ') т. ј. у зеленилу. 2 ) Јар — светдост, жар. 3 ) Види о обредним песмама чланак II. О Морозова у Галахов.вевој Историји руске књижевнпсти, св. I., стр. 5 — 16. 62