Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Иод бр. 226 а под „НЗ" описата су или боље поменута су 4 варцјетета од Во1из согшсша(;и8 К Ни у једној србијској Флори тога вема, док су у немачким Флорама сва 4 варијетета описата, па их је и наш писац отуда превео и у свој састав унео. ч„ То исто вреди и за оне варијетете под бр. 248 Б. НЗ., 272, 278 б., 518 т), 706 в), 1037 носле а) НЗ, 1040 НЗ. Под бр. 384 описује С1си1а ујгоза Б. — Ову биљку не помињу ни Панчић ни Петровпћ, али је она описата у немачким Флорама. Дакле, у Србији је ову биљку први нашао и описао г. К. Црногорац. Само је велика штета, што нам није казао и места на којима је он ту биљку брао. Иод бр. 456 описује А2а1еа ргосишђеив Б. „Зпмзелена шибљика много по баштама негована." Јесте, али не у србијскпм већ у немачкпм. Под бр. 460, после опнса НуосзЈатиз п%ег Б. наводи и њен варијетет Н. раПМив КИ., а после засебно описује ту исту биљку под „НЗ", где описује и Н. аотезЉ КИ., „која расте само поред несковитих путова и по песковитим местима." У коме ли су крају и у коме округу та „песковита места", на којима расту горње биљке? Под бр. 603 в) „НЗ" наводи варијетет Рћу^еита 1]81и1о8ит Есћђ. као нов за Флору Србије, али не вели на коме је месту ту биљку брао. Канда је ово иросто нревод са немачког (Косћ: Таасћепђ Ш. Веи18сћ1 р. 479). Мод бр. 603 г) описата је Рћу1еита МкћеШ А11.А ево шта Панчић вели за ту биљку у својој Флори кнежевине Србије стр. 477 „Напомена. На Радочелу више Студенице и испод Градипе на Мокрој Гори расте друга сродна бпљка, која ваља боље да сеисиита\ по дугуљастом, сједне стране оштром семену нрипада по свој прилици Фели, која је позната под именом Рћу1. МЈсћеИ Вег1." — У „Ботаничару" после описате биљке, коју његов иисац није боље ироучио , наведени су и њени варпјетети: Рћ. ће1ошсаеЈоИит УШ.; Рћ. ретасИоИит Норре.: Рћ. 8сог20пегае1'оИит УШ.; алн нису наведена и места на којима су брати ти варијетети у Србији. Ово у „Ботаничару" потиуноје пстоветно са 479-том страном Коховог дела „Е1. 1)еи18сћ1." Иод бр. 623 описује Кгахшиб ехсе1зшг Б , а друга Фела јасепа описата је одмах у почетку овога састава а под 16. I. После описа „белог јасена" наш писац наводи под „НЗ" два варијетета његова, али не велп на којим местима расту. У Панчпћа и Петровића тога нема. А у \У;шпег: 111и81г1г1е 1)еи1-

зсће Р1ога р. 539 по опису горње биљке стоји ово: 1п Саег1еп теегЛеп тећгеге 8р1е1аг1еп §ер1'1е§1, 80 (Пе Ђгах. репсШа пн! ћаеп§епс1еп /\уе1§еп, Тгах. сггзра ете Рогт тН еЈпГасћеп еИ'оегтЈ§ен В1аи ,егн и. а." Ово је наш нисац превео и унео у свој састав и не разбирајући да ли игде у нас има тих биљака. Под бр. 706 ј) оиисује РезШса Патезсепз Ве11. А та биљка расте само у Алпима. Под бр. 719 е) описује Роа ћућпс!а Саткћ и тврди да та биљка доиста расте у Србији. А Панчић у својој „Флори" стр. 753 напомиње, да на Копаонику расте биљка, која би можда била Роа ТгуЂггЛа Оаис1., алн он није стигао да ју проучи, те је зато и не номиње у „Додатку" ни у „Ботаничка башта у Београду 1887." Писац „Ботанпчара" нпје ју ни видео а камо ли ту биљку потпуно проучио, па ипак је уноси у свој састав. Под бр. 744 описује род ТЛтнз, а под „в) ХЛт. гтсгапЉа Ећгћ. (III и IV; шуме н гајепи брдовптпх места: пиМ.") А у којим су окрузима те ,шуме и гајеви" писац нам не казује, и т. д. Као нове биљке за Флору Србије у „Ботаничару" су описате још и ове: МопМа 1оа1апа Р., ШппапНгиз нппог Кћг. Еппиз а1рти8 В. Са1ата§гозМз 1апсео1а1а Ко1ћ. Сопзрегтит МагзсћаПП 31е\\ Са11а ра1и81г1з В. Шегосћ1оа о(1ога!а \Уаћ1ћ. Согуперћогиз саћезсепз Веат. Еирћогоја рер1оЈ(1ез Соиап. Сћгу808р1е1пип1 оррозПИоПит Б. Китех адиаИсиз Б. НетегосаШз 1'и1уа В. Каг1ес1ит оззНга^ит Иисћ. Хагсјззиз роеИсиз В. Аи81о10сМа 1 'о1иш1а Б. СурпресИит са1сео1из Е. 8аИх лИпппаИз В. 8р1пас1а о1егасеа Б. „ 1пепшз Моепсћ. Агно8ег13 ризШа Стаег1и. Вас1иса У1Г08а В. ХУШетеИа араг§1о1(1е8 Иезз. 8Иућит Мапапит (јаегђк СагЉатиз Ипс1опиз В. Ап1ћет1б тоћШб Б. Сћгузап^ћетит зе§е1ит В. БусорвЈз агуепзГз Б. УегопЈса сутћа,1апа Во(1ап!.