Просветни гласник

радња главнога просветног савета

писац „Ботаничара* узима те оиисе из књпга, али пх исписује неверно. Под бр. 297 к) „ЕрЛоћшт Вос1шае1 УШ. бднзу Л.ешнице." А у Панчићевом „Додатку" забележено је да та биљка расте „близу Лознпце " Ко има ираво? Мора бити да је Панчић погрешно забележио место на коме је ову биљку нашао. 11од бр. 336. Панчић је нашао нову биљку на Старој Планини, коју је и описао у „Додатку" као нову Фелу за науку а под пменом Негас1еит уегИсНМит Рапс. Нисац ,Ботаничара" после пмена ове биљке ставио је: по^а зрес. Кад се после имена неке биљке стави: по^а зрес. или тгМ или поЂгз, то значи да је онај, којп је то дело написао, први пут онисао ту биљку под тим именом. Те отуда би следовало као да је Негас1еит тег^сШаШт поуа зрес. првп пут описат у „Ботаничару." А то није истина. Под бр. 581. Пошто је описао род МепЉа, онда ређа Феле овога рода једну за другом а без икаквог обзира на њихову сродност. После опиеа само неколиких Фела наш писац ређа остале специје овако: „У Флори околине Београда находимо ове МепЉае" и описује 4 врсте. — У „Додатку кФЛори кнежевине находимо овеМеп^ћае" и описуЈе 5 Фела. Пусто незнање! Оволико кунаторење није било потребио, јер су све србијске МепШае у Панчићевом „Додатку" лено једна за другом описате и по сродности поређане, и то све оне које су дотле биле добро проучене. Под бр. 607. описате су 2 Феле из рода ЕЛгајапНш8, а у другом ставу оппсат је род Сатрапи1а и под а) Сатр. §гаттН;оИа Б. Кад је већ усвојен тај принцип, да се неке Феле издвоје из рода Сотраии1а и ставе у засебан род Ес1гајапШиз, онда је у тај род требало уврстити и Ес1г. 1епшМшз БС., а не остављати ову Фелу у роду Сатрапи1а са, чијим је специјама врло несродна. Под бр, 787 ж) Китех РаИепИа Б. - „Ову биљку култивирају и продају башчованцвје као „зеље" (код Француза: овеШе) зајело." 0 зегИе је Еитех Асе4оза 1,. (0. Вопшег: Ноиуе11е Е1оге е1с. III е<Ш. 1891. р. 132), а та се биљка и код нас гаји, али се и дивља налази. А К. РаИепИа Б. са свим је друга биљка. Под бр. 910 други став, „Цвеће није на лишћу утврђено 911." Какве ли су то биљке, у којих је цвет утврђен на листу? 11од бр. 929, описује тополе. За јаблан вела: „У 100 дрвета једва да се нађе једно дрво са жен-

ским ресама." Панчић у своме делу: „Шумско дрвеће и шибље у Србији стр. 145. „Женске маце непознате." А тако као Панчић веле и и други европски дендролози (Косћ, ^УШкотт, Еаисће, и т. д ). Под бр. 929, други став а) 8аНх ћаћу1ошса Т. „мупше ресе имају у цвету један прашнпк." А Панчић у поменутом спису пише: „мушке маце непознате." Под бр. 1010 а) описује Саг(1иив пи1,апз Б., а као спноним овој специји ставља Саг(1. 1етрћу11и8 Ре1гоу1с. — Др. Петровићјеу своме „Додатку" лепо и довољно јасно изложио обележја, којима се Сагс1. 1е1орћу11и8, као добра Фела, од сродних му разликује, а упоређењем биљака то се још боље опажа. Под бр. 1038 онисује „6аНп80§а рагтШога Сау. обично подивљала и несносан коров код нас", и т. д. Ама, где то? — ОаНп80§а рагуШога Сау. је ретка биљка у Србији, јер расте само на обали Дунава па и ту је оретка А по где које године нема ни тамо од ње баш нп стручка. У Коховој Флори Немачке стр 683, после описа ове биљке стојп: „ пип ап '0Ге1еп ОгГеп егп 1азИде8 ТЈпкгаи1. " Али чега има у Немачкој не мора имати и у Србији. 9. Нисам па број срачунао све оне биљке које се налазе описате у „Ботаничару", али сам запазио да у њему има описатих и такових биљака, за које до сада нисмо знали да расту по Србији. То би дакле бпле новине које нам „Ботаничар" доноси. Да коју и о њима проговорим. Под бр. 197 г), у опису НеНапШешиш ти1§аге Оаег^п стоји „крун листићи округласти, лимуно жути ређе бели (Не1. аЊШогит или С181из ареппјпа Б.). Ова се биљка не налази поменута ни у једноме делу у коме се говори о србијској Флорп. А наведена је у немачкпм и неким другим „Флорама", али тамо су наведена и она места на којима горња биљка расте. Писац овога састава није нашао за потребно да забележи макар једно место, где тај варпјетет расте у Србији. Под бр. 216 оппсат је род Биршиз, којц се сади по градинама, а дивљи или задивљао нигде не расте у Србији, па с тога се и пе налази описан у нашим „Флорама." Али, овај је род описат са своје четпри Феле у многим „Флорама" Немачке, па је отуда и узет оиис а без икаквог разбирања, да ли те биљке расту и у Србијп, и да ли се доиста оне гаје по нашим градинама у великој количипи.