Просветни гласник

Под бр. 866 оппсати су четинаро. Под родомРшиз наш је писацоппсао: борове, јелу, смрчу па и оморику. А у данашњој ботаничкој систематици борови образују род за себе; јер имају, сем других знакова, по 2 листа скупа састављена а прн оспови рукавиЛем омогана. А смрча и оморика образују род Ксеа; јер сваки лист за себе стоји на стаблу. Јела опет припада роду АЈнеа. За оио прво ппсац вели ; ,Расте на Копаонику особито код ,Марине Воде."" Око онога места, које Копаоничани зову „Марина Вода", немајеле, већ се ту виђа по гдекоја кржљава смрча, а повише има Јитрегив папа Б. А Равни Копаоник па до Вањског обрастао је јелом. Наш писац погрешно наводи и она места, где оморпка расте у Србији. (Види: ,,Шта је оморика" у „Просв. Гласнику" од 1889. год.). Под бр. 1010 а) описује Сагсћшз тиИШогив 6аис1. А то је погрешно, јер тај оппспрппада биљци Сагс1. РапсЈсИ 8г. Мр (= Сагс!. тиШЛогин Саис1. т Р1. Рапс., поп баис!) и т. д. 8. „Ботаничар" садржи и таквих погрешака, које су, чини ми се, намерно учињене. Исписаћу овде неколико тих хотимпчних погрешака пшичевих. Под бр. 123., описујући винову лозу (уШб У1шЈега), наш ппсац вели да она има „бобице црне, црвене, беле и т. д., са 1—2 многосемена пресјека." Ко год је, макар један пут, сјесеникроз шуму путовао и видео вињагу, сетиће се, да она има само гроздове са црним бобицама. А свака је та бобица подељена у 2—6 окаца, и у сваком окцу има по 1—2 семке. Пооле те повијуше описује Атре1ор813 ће<1егасеа М1сћаих, (вињага, V; „по шумама са ниским и осредњим дрвећем.") Ова биљка нигде у Србији не расте дивља, па нема је чак ни задивљале у нас. Она је нореклом из Северне Америке ') и тамо свакојако ваља да је има по гаумама. — А откуд наше народно име североамеричкој биљци Атре1ор818-у ? Т8, и они, који све дрвеће не познају, знају, да наш народ вињагом зове УШв утШга Хј., коју негде зову и црном лозом за разлику од беле лозе (С1етаИб уИаЉа В). Под бр. 132 на 18 табаку в). — За Оегашит пос!озит К наведено је да расте „у Грлац клисури вшпе Дервенте." У Панчићевој Флори кне') Атре1орзГ8 (ЈШпциеГоНа К. бсћиИ. ( = А. ћеДегасеа М1сћаих = Не(1ега дитдиеГоНа 1 ј ) описата је у поиеким европским Флорама, али се тамо изриком каже : да се Атре1ор818 у Европи гаји, а дивљи расте само у Северној Америци, одакле је у европејске градине пренесен.

жевине Србије, стр. 204, иечатано је, да тај бегашит расте у Грлац клпсури више Дервенте Мрачва а тесна клпсура, која је од Дервенте удаљена за 2 часа хода пдући уз Дрину, зове се Грлац. Под бр. 142. Оно брдо, што је иза плота Кошутњаковог зове се: Рујевобрдо а не „Крокусово." Види отоме: Опис врачарског среза од Богића у „Гласнику Срп. Ученог Друштва.'Под бр. 162 описата је биљка 8Пепе ћтегуја Б., као синоним стављена је 80. 1ппета. — Панчић у своме Додатку на стр. 116 пише ово: „Најсродиија јој је 8П. 1г1пегу1а 8ећ. е1 Маиг. (ие 8. ћхпегуја, као што иогрешно стоји у Флори кнежевине Србије стр. 116)." Из овога се види, да је Панчић сам псправио ону омашку која се налази у његовом ранијем делу. За што ли не хтеде ту исправку усвојити и писац „Ботаничара" ? Под бр. 250 Б) после описа У1с1а саззиМса В. почпње оппс друге Феле овпм речима. „биљка налик на У1с1а сгасса; 1 — 2 м. висока", п т. д. а У1с1а Сгасса описује много доцније. Сличних ставова налази се повише у овом саставу. Иод бр. 250 Б). Род Егуит, који је у Флори Србије са 3 Феле представљен, наш је писац спојпо са родом Уша. И то две је Феле ставио под У1С1а, а само је једну оиисао као Егуит. За што је то п тако учинио, нигде нам не каже. Под бр. 258 о) описује Зес1ит саезриозит БС. (поп Сау.) по Папчићевом „Додатку." А ту исту биљку описао је раније под бр. 257 а именом Сгаззи1а Ма§поШ БС. по Флорн д-р С. Петровића. — Да је се мало пажљивије прочитао опис, у обе поменуте књиге, дознало би се и без биљке у рукама, да оба та описа озиачавају једну исту биљку, а та је 8ес1ит саебрИозит ВС. (= Сгаззи1а Ма§поШ БС.) Под бр. 262. „Чаша са 5 круноликих листића, који нису при дну срасли, него су један од другог потпуно одељени т. ј. до дна дељени", и т. д. — Ово значи даје чаша једнопера и да је до дна дељена. Панчић вели: Чаша сложена из 5, ређе 3—6 лисака (стр. 104). Д-р С. Петровић: Чаша је састављена од 5» ређе од 3 или 6 лисака, које су кашто бојене (стр. 21). Е. Во1381ег: Са1ух 5 гагшз 3—6 зера1из зераНбзаер1и8 ре1а1о1с1е18. (Е1ога опеп1аНз 1 1. р. 1). Из овога се може видети и то, да поменутп писци узимају верно описе са самих биљака, а