Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕГА

41

чице (§1асИо1иб) имају корен кртоласт, лишће дпнеарно, сабљичасто, а цветови су у подужи грозд ноређани и т. д. Ова карактеристика (у „Ботаничару") не обухвата иотпуно ни род Сгосиа. Под бр. 794. оппсује род АШит, којн је код нас заступљен са 22 Феле. Специје овога рода писац овога састава груписао је по њиховој сродности у секцнје, алп прц том послу није обратио довољно нажње свима карантерним знацима, те за то и није ставио све лукове у оне секције у којпма они треба да буду. Под бр. 820 б) опмсата је 8сШа атоена (8с. сепша ЕеД.). Овде се писац побркао тејеузео две различпте биљке заједну п псту Фелу, па за то му је и исписапи опис петачан. Таквпх грешака има и нод 898 при описивању спецпја из рода Сагех. Такав му је и број 1010 и 1036. 7. Из неколиких ставова у „Ботаннчару" да се познати, да је писац овога састава прилично нзостао иза сувремене ботанмчке систематике. Доказ је то, што се слабо користио новијом Флористичком књижевношћу, а далеко је био од новијих ботаничкосистематпчких дела. Примери из „Ботанпчара" то ће посведочити. Под бр. ббописатаје биљка Егу81тит аивћчасит Ватђ§. (Сотчп^та аизћпаса Јасц.) Право име биљке, чији је опис исписат под овим бројем, јесте Соипп§та аиз1паса С. А. Меу. Ова биљка са још двема својпм другама образују род Сои1ти§1а, којн се од Егузтшт-а разликује тиме што има: жнг снтан п на врху главичаст, лишће срцастом основом седи на стаблу, семке су у један ред стављене, п т. д. Амо спада и Соигјпдја 01теп(:аН8 АпсЈга, која је у овоме саставу опнсата као ЕгузЈпшт ог1ен1а1е II. Вг. Под бр. 63 а) описан је Егуб1тит си8р1 (1а1 ;иш ВС. Међу тим ова јебиљкаданас са још 2 —3 Феле пздвојена у засебан род 8угеша Апс1г2. Под бр 63 ж) опнсат је Егувтшш сћгувапкћшп Рапс., атојесадаЕг. саппоНсит БоН. Јер кад је Панчићева бпљка уноређена са Ег. сагшоПситБоП. и кад је била боље проучена, видело се да она припада тој старијој Фели. Вмди: „Српска Ераљевска Ботаннчка Башта у Београду 1887. год," Нод бр. 63 б) Вагћагеа г!\и1аг18 Рапс. сада је Вагћ. Ва1капа Рапс., а то с тога, што је под пменом В. гтПапу раније описата друга биљка, за коју Панчић онда није знао. Под бр. 91 описата је Vеетапа §таеса Кеи[. Панчић је испочетка држао да је наша бнљка ИРООВЕТНИ 1'ЛАСНИК 1895 1'

истоветна са грчком Фелом, али доцније је он ову биљку пренео у Ботаничку Градину, где ју је упоредио са грчком и другим сродним Фелама, и том је се прилнком уверио да наша биљка није истоветна са грчком, већ да припада ®ели Уезтапа ШпсиМа Батк. Под бр. 153 оппсата је 81аНсе соШна (тгзћ. (вопЈоПтоп соШпит В0188). Биљка, коју је Панчпћ у својој Флори оиисао као 8(,а1лсе соПЈиа, јесте СгОп1оИтоп 8егћ1сит УЈ8. е! Рапс. Ова је биљка доцније — после штампања Флоре и додатка — проучена у Ботаничкој Градини, и по уноређењу видело се да је наша биљка различна од 81а11се соШпа Отзћ. Под бр. 153. б) описата је 81а1лсе Агтепа Б., а право име те биљке је данас Аппепа уи1§апз Тако нсто и 81. Маје11еп818 Во188. сада је Агтепа Маје11епз18 В0188. Под бр. 219 ж) описата биљка, што расте на Џевринској стени, а око Веограда се виђа задивљала, јесте Су<тзиз Баћигпит Б. Ова је бпљка са свим различна од оне што расте око Мостара у Далмацији и на Велебићу (Су1. А18сћт§еп У1з.) Панчић је у почетку држао да је биљка са Џевринске стене истоветна са далматинско-херцеговачком Фелом, и зато ју описао као СуИзиз А1зсћт§еп У18., а у спнсу „Шунско дрвеће и шибље у Србији" од 1871 год. Доцнијим проучавањем те бпљке он је нашао. да наша биљка припада Фели Су1. Баћигпит Б., и за то ју је под тим именом и описао у Флори Кнежевине Србије, којаје нечатана 1874 године. Наш писац не води никаква рачуна о томе. које је дело раннје а које нозније, те да се овим носледњим снпспма служи као нзворним. Под бр. 607 х) описује СатрашПа ДУаппеп Носће1, а ту је биљку пробао описати као ЗутрћуапсНа \Уаш1еп БС., јер је она у новнје време издвојена из рода Сатрапи1а. 0 томе има и у Панчићевом Додатку стр. 178Под бр- 690 в) описује ТгШсшн спзШит 8сћгећ , а нод в) ТгН. ЈтћгЈсаПпп М. В. — ТгН. јтћгјсаНип М. В. разликује се од ТгН. ст1а1ит само тиме што су му класци длакави, те га с тога неки н узимају за варијетет од ТгН. спзШит 8сћгећ., док га други опет никако н не одвајају од праве Феле. Видп Е. Во881ег; А. (Нтзеђасћ; М. №утап и др. Под бр. 715. Род ЕезШса подељен је у „Ботаннчару" на одељке А, Б, В, Г. Под Г., описате су три специје, које образују писцу секцију Уи1р1а. А свн новији писци, па и Панчић и д-р Петровић у својим „Додацнма", издвојили су ге три Феле у засебаи род Уи1р1а 6те1.

6