Просветни гласник

40 РАДЊА ГДАВНОГЈ Под бр. 372. описата је биљва Сп1с1шт опепШе Во188. Тим именом као и описом обухваћене су две бмљке : прва, коју је Панчић у Суповачким виноградима брао и коју је као Сп. арјоЈ(1еа I ј МП) . (Сп. АШоиш Огзћ.) одредио ; и друга, коју је д-р С. Петровић налазио на Седичевпцп и оппсао је као Сп. опеп1а1е В0188. Да дп биљка са та два места ирипада истој Фелн плп не, о томе се за сада не може ништа поуздано рећи, јер би пх требало обе у Ботаничку Градину пренети и ту их упоредитп и проучити. Под бр. 395. За Сасћгув а1рша М г . К. вели ,бпљка (нешто надик на безеН дгасДе)." Јесте! ади само по дишћу, па и то док је мдада, а доцније не. Нод бр. 407. За Со1опеаб1ег и за Аше1апсћ1г (408) велп да „пмају плод јабучицу." А Панчић у својој Флори пише: да Со1опеа81ег има плод коштуницу са 3—5 коштица и тд. А да Агоша има плод бобицу. То исто тврди и д-р С. Пегровић. Да поменем и ово. Биљке из Фам. Козасеае описују се под бр. 282—290, 401, 411, 425, 830, 907 ц т. д. За овако описивање и групи сање (управо разгруписавање) биљака не може се рећи „да је концентрисано и прибрано у једну целину". А још мање се оваким груписањем добнва „тачан и сумаран поглед на Флору Србије", као што то вели писац „Ботаничара" у свом предговору. Под бр. 411. описате су 38 србијских ружа. . . . Руже су привукде на се пажњу многих систематичара, и неки се искључиво проучавањем тога рода биљака баве. Зато у дитературп п налазимо врло различитих погледа на тај род биљака, а у систематском распоређивању многих Фела тога рода разни рододози се сдуже и раздичитим знацима. А као најгдавније бедеге, но којима се руже дају и могу одређивати, п сродније у засебне групе стављати, јесу бодље и чекиње, јер бодље својом основом могу бити округле, дугуљасте, и т. д. Неки опет гдедају на обод дистића и по томе распоређују све специје тога рода. Други опет узимају жљезде по листу за особите карактере, а има и таквих који залиске прибрајају у главна обедежја и т. д. — Наш писац о овоме ни мадо није водио рачуна, кад је „онако распоредио и описао руже у своме „Ботаничару." Да споменем и ово: Панчићева Воза 81апсепз1з Рапс., пошто је боље проучена, нашло се да припада Феди К. ТганзПташса Зсћиг.

А ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Та је исправка учињена у V издању Флоре у окодини Београда. Под бр. 516. У опису рода ЗаМа стоји: „биљке обичио ишбљичасте, ређе зељасте, имају понајвише збабурано лишће.-' Ко познаје већину наших 8аГт, никада неће смети за њих ово рећи. Под бр. 575. а) описује Ба- \ ове две биљке опишшт 1оп«]'Догит Теп. ( сате су у „Ботание) описује Ватшт Саг- ј чару" као различи§ап1сит В. ) те Феде. Међу тим то је једна иста биљка са два разна имена. Јер је Панчић држао да бпљка, која расте у псточној и јужној Србији, припада Фели Ват. Стаг^ашсит В., и иод тим именом он је ту биљку и оиисао у својој Флори. А д-р С. Петровић мислпо је онет да је она биљка, што расте у јужној Србпји, истоветна са талијанском Федом, те ју је с тога и описао као Бат. 1оп§Шогит Теп. Под бр. 576. Опис биљке Ва11о1аш§га Б. није тачан, а није наведен ни њен варијетет (код некпх страних писаца специја) Ва1.1'оеИс1а Ватк., која је у нас много обичниЈа биљка од В. ш§га Б. Под бр. 624. Описом под овим бројем обухваћене су и „Граминеје или ираве (иитоме) „травке" и „Циперацеје пли киседе, барске травке ", те с тога је оипс тих двеју Фампдија (6гат1пеае и Сурегасеае) и испао онако непотпун и нетачан. Нетачна је и одредба кдаска нод бр. 633. Под бр. 715 к,) описује ГезШса отта Б., а као њен варијетет наводи Гез!.. <1игга8си1а В. — Г. с1ипизсићг В. Фела је за себе, а не варијетет од Г. отша Г. „Н 3", онај опис што је под овим знаком нитп се односи на Гез1. зи1са1;а Наске1, нити на Гез1. Рапсшаиа Наске1, јерјеод обеовебиљке опис помешан. — Гез1. 8и1са1а Наске1 добра је Фела (впди у Панчићевом додатку). А Гез1. Рапс1с1апа Наске1 ирво је постављена као варијетет, а сада је она подигнута на степен добре специје, јер је детаљније проучена. Наш је писац нетачно поставио севције, у које је поразмештао 29 Феда наших млечика, број 763. Под бр. 784. „Биљке у којих јекорен лгЈковача, а стабљика гола и без лишћа (бик), носп на врху само 1—2 цвета са 3 прашника (Иридеје) 785." Ово је произвољно и са свим нетачно речено. — Перунике (1пз) имају корен грудваст, стабло је одевено дужим иди краћим, ширим иди ужим, сабљичастим дишћем и т. д. Сабљп-