Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

Нисам присуствовао на испитнма, који су због одласка неких наставника на ирепедање учитељског рада ио основним шкодама и из других узрока, драсани кондем месеца маја, те се тако мој пзвештај не односи на уснех учпњени из хемија, геологије, зоологије п историје српске; за тим из науке хришћанске, земљониса, немачког језика, рачуна и геометриског дртања у првим нижим разредима. Са остадпх исппта које сам редовно посећавао, понео сам у опште иуно иоверење, да су г. г. наставници у свој рад шкодски удагали сав труд свој и знање, и да су се паштиди да радом својим не одговарају само школским нрописима, но и да ногдавито задовоље наставнпчку савест своју и истиниту оданост иозиву своме. Успех ученика, разуме се, много зависи од одзива њихова настави, од њихове воље за учење и њихова труда око школског рада, те не може у свих ученпка бити подједнако добар. Но из шкодске тековине бољих и вреднијпх ученика, из њиховог схваћаја датих им питања, из њихових одговора и решења датих им задатака, увидео сам, да је у г. г. наставника начин излагања и саопштавања био правилан и подесан. Садржина предаванога у главном је црпена из нрописаних уџбеника, и кретала се у границама прописаног програма, ади је била оживљена смотреним ређањем састојака својих, па природно скдопљена и заокругљена. Овако су предавани језици — српски и страни—, рачун и матетатика*, природне науке, историја општа и српске књижевности, цртање и деио писање и вештине — певање и свирање. Колико је могућно било, ученици су се сдужиди прописаним штампаним књигама; иначе автограФисаним табацима (минералогија, геологија, ботаника, Физика) и наставничким белешкама (српска књижевност). Основано је и пуно смисда, што је од прописаног програма и од употребе прописаних учила одступпо учитељ цртања и депог писања, г. Стева ТрпФуновић. Поступак његов оправдан је оним депим успехом, који показаше ученици пз ова двз предмета. Наставник је с пуно раздога освртао се на начин наставе по средњим шкодама у напредних држава, у којима се цртању и депом писању признаје и даје засдужена важност као предмету, који допуњује образовање и употребљава ученика на боље схватање и кориснију примену остадих шкодских предмета. Цртање је предавано помоћу оних средстава, којим се ученпци иоучавају п утврђују у правидном гледању и схваћању, те и,

У природном и правилном представљању ствари. Од до сад набављених учила потекла једепа корист по ученике. Само би ваљадо за школу набавити још и онапомоћна средства, која допуњују и заокругљују насгаву у сдободоручном цртању, пошто до сад набављени обрасци и модели тек служе на упознавање ученика основима и правиднма правилног цртања. Ваља им за тим да вежбају око и руку по одабраним обдицима и да уче од схваћених обдика градити нове склоиове и складове. У интересу самог слободоручног цртања, у интересу школе и њеног наставника, који се вољно и живо труди око предмета свога, умољавам Господина Минпстра, да би изводео поклонитп нарочиту пажњу слободоручном цртању у Н-ој беооградској гимнасијп, п да би изволео учинити, да се наставнику поступно набаве сва потребна средства за даљи рад у предузетом успешном правцу. Од користи би било, да се у овом заводу изведе настава у слободоручном цртању сдично настави у страним школама, да би се тако добила придпка за сравњивање успеха школског по сад нроиисаиом начину наставе по нарочито одабраним п спремљеним обрасцима и моделима. Велика би се засдуга стекда у нас по општу образованост, расудно и добро уређеном наставом у цртању, којим се ученичко око учи смишљеном и правидном схваћању ствари у природи и којима се у ученику развија и упућује осећај за природносг, правидност, основаност и лепоту. Исто би тако вредно било г. ТриФуновића потпомоћи потребним средсгвима и за наставу у депом писању, у којој се придржавао новог правца — усправног писања. Ово се писање данас сматра као повољннје по ученичко здравље и као удесније за дако извођење и дакше читање. Модим Господина Министра да и том предмету изволи иоклонити заслужену пажњу у корист ученика. Пријатном и задовољавајућем утиску, који школа ова чпни својим унутарњим животом и радом, доприпоси и успешно неговање вештина: певања и свирања, у њој. Наставничке подобности и лепи успеси г. ЈосиФа Маринковића, који су ми већ из 'ранијих придика били познати, по ново су се у овој школи посведочили, те и попово засдужују признање и хвалу. Исто се тако повољно морам изразити и о успеху из скирања на виолини, који показује, како се живим и зналачким трудом

јвд ; гацоТч настаццика, г. Диониеија де

Сарно, 7*