Просветни гласник

за кратко време дају постићи задовољавајући ресултати. Жалити се мора, што на иевању и свирању не остају сви они ученици који се иочетком школске године пријаве за учење тих вештина, но их често већи део њих у току годиие напушта. Држим да би корисно по питомост и веселост ученичке душе било, кад би се нашао начин којим би се ученици могли приволети да певање и свпрање уче без прекида ио више година. Певање и свирање зближују људе, уче их заједничком осећају и раду, развијају и тврде друпггвенн живот и рад. Ваља да би се сиромашним ученицима могао набавити инструменат о школском трошку; требало би ревносне ученике награђивати о испитима, или у сведоџби ђачкој нарочито споменути похвалну истрајност и вољу при учењу вештина. За телесно вежбање — гимнастику — није имало наставннка, што је само штетно могло битн по ученике, јер су иначе били осуђени да часове школске нроноде у просторијама веома неподесним по здравље. Одређености и озбиљности у настави одговарала је и строгост у вршењу школских закона. Доприносила је лепој целиии и смеру школском, да уз поуке у знањима, научи слушати и нронисе о реду и дужностима. За примену строге казни дали су повода ученнцп с многим пзостанцима од школе. Сама школа својим средствима за наставу. библиотеком и кабинетима — и својим просторијама за предавање и остали рад, остала је иза нраведних потраживања и услова за њено успешно нанредовање. Библиотека никако није снабдевена смишљено одабраним делима, ни Једна струка није заступљена радовима главнијих писаца, и не показује да стоји у вези са новијим развитком својим. Библиотека на тај начин слабу корист доноси, и нриморава наставнике да се на висини сувремене науке и наставе одрже сопственим материјалним напрезањем. Кабинети нити садржином својом, нити смештајем садржине доликују задатку завода, као што је гпмнасија са осам разреда. Кабинете ваља све допунити, а оно што, у њима већ има и што би се још набавило за њих, ваља^прегледно и поучљиво разместити у нове ормане, те тако поузданије сачувати од квара прашином и т. д. — Скученост и сиромаштина главне су белеге свију кабинета. Утисак њихов не може да уздиже ни наставника ни ученнка. Ово се последње мора нарочито рећи о школској згради, која ни спољним обликом, ни унутар-

ЛЕТОПИС

њим својим распоредом и склопом не долнкује племенитом и значајном раду: поучавању и васпитању младежи. Ниске и недовољно осветљене собе јамачно су велика сметња настави и руше здравље ученичко, да и не споменем онај штетни притпсак на дух, што га чини мрачна и ниска просторија. Од трију зграда, у којима су размештени школски разреди, једна лпцем својим иде на улицЈ, те предазању у њој често смета уличка врева; друга и трећа стоје у авлији, али су прозорима својим окренуте у суседну авлију, у којој се догађају прпзори, који одвраћају ученике од пажње на часу и дају ученицима прилике да слушају непристојности. Једна је од истих зграда још и влажпа н зими готово неупотребљива. У четвртој, старој ниској зградн у авлији, налазп се кавцеларија унравнтељева и стан за нослужитеље школске. Ннчега све ове зграде немају, чим бн могле физички н духовно потномоћи задатак школе. У облачне дане и знми мрачне, за тим нпске и загувЈЉИве, не могу уздићи дух и подржавати ра сположење ученнчко, но чине суморносг и гоне на тражење свежине у слободном, отвореном ваздуху. Зграде ове ни у ком погледу за школу ннсу. Озбнљност и уредност, која се опажала у свему што је рађено на иснитима, распростире се и на све иослове, који се тичу управљања школом и сваковрсног рада у њој: у пуном су реду све књпге, протоколп, главна ученичка уппсница, дневницп разредни и школска архива. Горе у кратко изложени ресултат мога прегледа рада и стања у другој београдсзој гнмнасији, за годнну 189 'ј 4 , износи Господину Мннисгру опаску, да су живе чињенице у школи госп. директор и г. г. наставници — били носноци успешна духа и живота у школском раду и норед неновољних спољних прилика. Да ових није имало, би се још лакше постигао онај лепи склад и слога, који управу школску и наставнике спаја у целипу, корисну по школски смер. За школу, облнком и расноредом својим достојна зграда, довољност у средствима за лако и успешно настављање ученика, само може бити од велике користи но општу народну образованосх. Достојна школска зграда утиче на дух ученпчки и наставнички, помаже му појмити п придржавати значај школског рада, буди вољу на рад, диже свест и понос и даје расположењу лакости и полета. Обилност у средствима знатно олакшава лично усавршавање наставниково и саоиштавање научне тековине ученицнма. За ове спољности везан је велпкп део општег просветнога успеха. После Божјег храма, школа треба да је прва зграда, одликована обликом и спремом, у просвећена народа. 6. јула 1894. год. у Београду. Михаило Валтровић о. г.