Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ размишља зашто је звук јачи кад иде кроз дрво. Један првошколац штипа се за руку, не би ли му кожа била што крепча кад се стане уштипа играти; други завезао прст и ужива у крвавој румени његовој; трећи сиса руку док крв не исиса... Све им је добро дошло, само да се забаве. Ови слушају како им било куца; ови удишу у плућа што више ваздуха, старајући се да га што дуже задрже; ови опет неће тренути док тисућу не изброје. Једни скупљају пљувачку и пљују на под; други читају одостраг, оздо па на више; трећи чупају косу док не почупају стотину власи. Неко маше ногама, неко чачка нос, неко се луди рукама. Онај сео, налактио се, па гледа у пространство; задатак му никако не иде у главу; он сања о мајци и о сестрама, о врту суседову и о оној красној бари, где се лове караши. Двојица испружила прсте, а жмуре; према том да ли ће им се прсти сударити, они врачају да ли ће их наставник сутра прозвати; испадне ли пророштво рђаво, неће прионути за књигу, већ ће гледати да узајме новаца, па да подмите аудитора. Они онамо блесасто седе, обхрвала их тешка чама па пиље у чкиљави пламен од лампе, чекајући да прођу та три проклета часа, одређена за учење, да удари благодетно звонце, гласник ужине. Свима су лица бледа, апатична... Последње по часа вуче се тако тромо... Благо онима који су заспали ! * Упознајмо се изближе с тим занимљивим светом. Ено Тавље! То је силеџија, репетенат, а уз то и аудитор. Ко не зна задатка, може га подмитити и новцем и земичком, и порцијом говеђине, и хартијом и књигама, све то он прима. Мимо то, Тавља је и лихвар, дерикожа другова својих. За десет копјејака, позајмљених на недељу дана они му враћају петнаест, а на месец дана — четрдесет. Таких спекуланата било је увек у бурси, јер су цензори и аудитори увек мито тражили. Ако не дате — зло, а новаца се нема. Куда ће бурсак у невољи већ небрату лихвару, пристајући и на највећу камату, само да не буде бијен. Нико не сме ни помислити да не плати. Пре свега, лихвар има јаке песнице, а друго — он је власт. И Тавља је власт — није шала, аудитор! Да труле, деспотске, влашћу раввраћене природе! Тај живи као велики господин, не марећи ни за кога. Ђаци којима даје белешке, робују му: ако треба штогод писати, пишу му; ако је жедан, он само викне: »воде!»; ако хоће да заспи, чешу му пете или главу, чистећи из ње перут који је он, Бог би

427

га знао зашто, телом називао; или их натера да му причају бајке, и то страшне , ако су себи ради. Буд га дворе,~ туд их још он и кињи. „Би ли ти, Като, моче?® пита он ђака, па га стане чупати за косе; или му вели : „Тебе је мати овако гладила по глави, а ја ћу ти показати како отац глади*, па му упре прстом у кожу, гулећи је од чела до потиљка; или га пита: „Виде ли ти Москву?" па му притисне уши својим широким, гадним, знојавим длановима, и издигнув га у висину, узвикује му: »Сад си је видео; е то је она!» Пљувати у лице, тући се и вређати, то су потребе душе његове. Свима је било познато како је он једном извукао из гнезда неколико голуждравих врабаца и рашчупао их на комаде. Мањииа га је мрзила; већина га је и мрзила и бојала се. * * * И Гороблагодатски је аудитор, па каква разлика од Тавље! Он спада у отаојане, а отаојан бурсак значајан је у сваком погледу. Кад иде накриви капу, скрсти руке, истури једно раме и корача тако као да целим држањем својим довикује пролазнику: »Хоћеш ли да те макнем? Мислиш да не смем!" Мало кому ће скренути с пута, а спази ли проФесора, обићи ће га још нздалека, само да му се не јави. Одушевљени поклоник прошлости и предања, он ће бити кокан сваком, и најгорем колу, само ако се поведе на штету школској власти, па неће пожалити ни титуле своје у одбрану слабоштина бурс-иних Ну отаојаних бурсака има неколико врста. Једни се зову блажени, то су они мало сулуди; други су готови, нису, да речете, глупи, али су лени до крајности; Гороблагодатски пак, то вам је отаојана глава, т. ј. први у науци, а последњи у владању. Глава бурсак и готов бурсак паметно пркосе претпостављенима, а блажени — глупо. Засмејати се на једанпут проФесору у брк, показати му шипак и зато поштено извући, то је достојно блажених ; треба ли пак житком кашом намазати врата економу, пустити вашију 1 ) у бунду којем омрзнутом наставнику, испребијати ноге инспекторовој крмачи, опљачкати надзорников подрум, .полупати читав ред прозора: ту је Гороблагодатски први, ту он води на смело дело и готове и блажене. Је ли бурса накана дићи буну против управе, он јој је вођ. По његовим напу4 ) Тих зарезиика беше у бурси веома много. НеКете веровати да су једног ученика скоро изели. Он им је био као неко огромно гнездо те читави чопори ходаху по неошишаној и неочешљаној глави његовој. Кад му једном скидоше кошуље и изнесоше напоље, снег се зацрне од њих. То је јошједан доказ и страшној прљавштини која владаше у старој бурси.