Просветни гласник

0 ЗЕМЉОТРЕСИМА 595

0 ЗЕМЉОТРЕСИМА од 1^ар*ла Фу^са ПРОФЕСОРА ХАЈДЕДБЕРШКОР УНИВЕРСИТЕТА Уобичајсно је да се земљотресима називају иотреси чврсте масе земљине, који се дешавају иод њеном иовршином и које проузрокују непознати узроци. Овај се израз образовао код свију народа и често се из незжања уиотребљава и за објашњење оних догађаја, који изазивају дејство слично земљотресима. Великнм експлозијама н огромним рушењем стена производе се сасвим сличии потреси земље, који се шире на све стране и свуда проузрокују дејство подједнако и нравим земљотресима. Кад се осети потрес у местима, где се ништа не зна о каквој екснлозији или пак каквом рушењу стена, може се помислити да се земљотрес догодио. У оваквим случајевима често су и новине објављивале да се је десио земљотрес, а чим се сазна нрави узрок иотреса, одмах нестане н тих вести о земљотресу. Из тога се впди јасно, да нзраз „земљотрес" нити проузрокује каква особита врста земљпног потреса нити пак особпто дејство тога потреса, већ само узрок потреса, који се прп земљотресу мора налазнти под познатом површином земље, а никако се не сме изазвати вештачки или произвољно (као н. пр. експлозијама у рудниднма). Од велике је вредности објаснпти појам „земљотреса" како се он код разних народа разуме, јер само тиме добива и наука одређен и јасан задатак, у коме је она баш то учиннла предметом свога истраживања, што се у опште земљотресом назива. Геологија треба да утврдиврсту појавеземљотреса и његовог дејства, па тек онда да заснује узроке томе дејству. Својство зелљогреса. Земљотреси се појављују по каткад само као једва приметно дрхтање и љуљање земље, којејури кроза земљу као благи светлацп; по каткад пак наступају и са тако страшном и пустошном јачином, да човек није у стању никојим начином спречити њихову моћ пустошења, и површина земље претрпи знатне трајне промене у свом склопу и рељеФу. Због своје необичне јачине и страшпе пустоши рђаву су успомену оставили земљотреси у Европи за време цара Тиберпја, у време цара Јустина 526 г., када је погинуло 120.000 људи, а и сицилпјски земљотрес од 1693 год., услед кога је такође погинуло преко 60.000 људи. И у новије доба Европу су задесили поједини велики земљотреси; тако, године 1755. у Лисабону а 1783. у Калабрији а и 1854 г. били су врлојаки земљотреси, особито 1870. Ио простирању и јачини европски су земљотреси надмашени земљотресима, који су се у Јужној Америци дешавали. Најзнатнији од њих јесуови: у Љши 1746 г., у Рпобамби Фебруара 1797, у Каракасу 1812, у Мендоци 1861 и земљотрес у Перуанској 1868 год.

Како при слабијим тако и при јачим земљотресима може бити различите врсте кретање, у коме се земља находи покренута земљотресом. Најређе је јасно одређена врста покретања при оном слабом дрхтању чврсте масе земљине, које је у Јужној Америци, у пределима богатим земљотресом, познато под пменом „ трамблор " и разликује се од правих земљотреса, који се називају „теремотосима." Они су у тим пределима тако чести и сразмерно тако нешкодљиви, да мало пажње привлаче на се. Само у таквим пределима, у којима су земљотреси међу ретким природним појавама, као што је у целој средњој п северној Европи, онп побуђују пажњу, па се ипак ретко међу појединим посматрачима постигне сагласност у томе: које је врсте кретање у коме сејеземља налазила посматраног тренутка. Ири јачим земљотресима, при којима се примећује опредељено покретање земље, разликују се следеће врсте: Сукусорно иокретање, које се осећа као неки (вертикални) потрес, који дејствује из унутрашњостиземљек површини. Ако је тај нотрес врло јак, осећа се, као да се површина земљина нокреће најпре навише па се потом спушта наниже. Сукусорно покретање наступа само у тачкама, где је сам прапочетак земљотресу, па се одатле простире на веће даљине, или пошто је већ прошло дејство нотреса, и на самом првобитном месту прелази у ундулаторно (таласасто) покретање. Инак се могу поједини потреси различно ионовити; они међутим или непосредно следују један за другим, или тек посде дужег прекида. По каткада је најјачн први потрес, а по некад ма који од доциијих, без одређеног правила. Сукусорни су земљотреси понајчешће опасни, а њихова дејства која су често слична експлозивним минама, могу да произведу страшне пустоши. За време великог калабријског земљотреса 1783 год., према сувременим вестима, брегови су се тако Јако потресли по наетупању земљотреса, да је изгледало, каода им се врхови нихају горе-доле. Поједине су куће силно одскакале од земље и местимице су биле незнатно оштећене, а на другим су се местима срушиле, док су поједине куће, као при експлозији какве мине , из темеља разрушене на хиљаду комада. Таква .једна слична рушевина десила се је при риобампском земљотресу 1797. год., када су многи лешеви становника с оне стране речице Љшана избачени наједан брег, којијевисок неколико стотина стопа. Друга врста покретања земљиног при земл>отресима јесте умдулаторно или талаеасто иокретане. При том кретању изгледа. да се површина земље правилно издиже и спушта докле год се покрет простире у одређеном правцу. При јаком потресу земље ове врсге изгледа, као да је земљина маса изгубила своју чврсту особину и личи иа заталасану течност. Таласасто покретање у тим приликама такво је да се не да чулима опазитп, док је међутим таквејачине, да човек помишља да се налазп на каквој лађи; али ипак се по каткад покретање земље може спазити.

77*