Просветни гласник

0 ЗЕМЉОТРЕСгМА

597

У југо-нсточном делу КалиФорније догодио се је страшан земљотрес 17. марта 1872. г. Највећу је јачину овај земљотрес достигао у рударском пределу Л.оне-Пину. Тамошња варошида, до последње чатрљице, сасвим је порушена; земља је јако попудала. те је вода. кроз пукотине покуљала. Потреса оздо навише беше више од стотнне. Раденнци пак у руднику шта више нису нриметили ништа, на ни најјаче потресе. Јакн земљотреси не простиру се увек с једнаком- јачином у велпку дубнну; они се огранпчавају на површиру земље, и на незнатној дубини испод површине земље може потрес у понеким случајима бити тако слаб, да га тешко ко и прпмећује. Да би се осетили слабији земљотреси и утврдио њихов правац и простирање, измишљене су различите справе, које се називају сеизмометрима. Они могу бити врло простог облика за обична посматрања. У каквој чинији с водом, чија је површина посута трицама, лаганим потресом заталасаће се вода па ће ударатп о ивице чиније и по њима &е се заустављати поједини делови трица, који ће показпвати правац, у коме сејеповршина воде нагињала или у коме се је простирао земљотрес. Исто је тако проста п ова справа, која је направљена од оловне куглице обешене о дугачком концу, па врх те куглице дира у површину песка, којим је подметнути суд напуњен. При наступању земљотреса заљуља се тај висак п тада свој им врхом запара у песку једну бразду, која показује правац љуљања а тиме и правац , којим се је простирао земљотрес. На против има много фпнијих и компликованијпх апарата, међу којима се особито одлпкује електро-магнетски апарат, којн је унотребљен на везувској опсерваторпји. Тај апарат показује тачно: најмање потресе, време њиховог наступања, правац простпрања а тако исто и њихову јачину. Ипак су до сад посматрања такве врсте врло ретка, пошто се на већини места земљотрес јавља тако ретко, да се за његово посматрање не могу употребити скупоцене справе п пошто су од нас врло удаљени предели, у којима су земљотреси врло честе појаве. Простирање земљогреса. Из искуства знамо, да се земљотрес може десити на сваком месту. Ни један предео нпје од тога заштићен, нити пак има п једне особине земљине, која би савршено искључивала могућност да сеземљотрес не деси. Гледајући на живе вулкане и њихову околину, нису само вулканске и кристалинске стене , као: гранит, порФир н др., места, у чијој бпблизиннпонајпре био почетак земљотреса н која би понајчешће задесили земљотреси, већ су много обичнија места прапочетка земљотреса слојеви кречњака и пешчара илн какав други растресит слој. У Немачкој нису се потресали понајчешће многобројни стари вулкански базалти и трахити или области угашених правих вулкана, већ су у повије време најчешћи и најдуготрајнији земљотреси задешавали стареседиментарнеФормацијо ДоњеРајне,

дилувијалне слојеве Средње Рајне и погранични Оденвалд, али пре свију ових алпијске пределе. Од године 1865., од кад почињу моја статистичка бележења, до конца 1873., десила су се у немачким Алпима 74 земљотреса. Готово сви су се ширили по северним и јужним ланцима Алпа, у којима су кречњаци пли други седиментарни слојеви. У средишном главном ланцу, који се састоји из граннта, гнајсаи тињавца, за ово време није се десио ни један земљотрес, само су се неколпко пута по овој области распростирали крајњи и најслабији таласи земљотреса, којима је првобитни почетак био у кречним планинама или, шта више, н с оне стране Алпа. Прави центри земљотреса, из којих многобројни потреси излазе, који су у овој периоди починилн врло велике пустоши беху: страшни земљотреси на јужној обали језера Гарде, где су потреси трајали од маја 1866. до марта 1870. год., за тим у Унтеринталу са Еундлом, у .Аандштрасу у Крањској, у Блајбергу, у Глурнсу у Винчгау, у Љубљани, и у нределу у близини Белуна и у млетачким Алпима 1873. год. Тачке, у којима постају земљотреси, незнатног су обима, јер се произведено кретање простире кроз чврсту масу земље, те потреси заузпмају веће области. Величина простирања земљотреса не зависи само од јачине првобитног покретања, већ је обим заталасане површине земљине битно условљен особином земље у пределу у коме се је земљотрес десио, пошто је познато, да су прилично јакп земљотреси огранпчени на мали простор , док пак има случаја, да су слаби земљотреси обухватали велике пределе. Природа стена и геогностични састав каквог предела јесу однајвећег утицаја. Дако је појмити, да се у каквој чврстој стени потрес простире на све страие равномерно, докле год таква стена достиже, те само с удаљењем првобитног почетка потреса покретање слаби, јер је при томе поглавито јачина потреса меродавна за распростирање. У растреситим масама напротив брзо слаби јачина потреса. Ако је какав предео састављен од многоструког наизменичног стења различитог у тврдини и густини, то ће кретање ослабити чим се пренесе са стена једне врсте на другу, те ће се, истина, осетити у различитој јачини и у разним правцима у већем или мањем степену, што све зависи од природе стена, те се према томе то кретање може свршити у мањој или већој даљини од прапочетка. На сличан начнн мора у каквој стени, која се кроз многобројне пукотине пружа, потрес услед ових препрека различито и неправилно ослабити па и прекинути се; а узме ли се уз то у обзир још и геогностичнн састав , разлпчпт положај и правац слојева, онда утичу на распростирање земљотреса тако компликоване околности, да се, шта више, и с најтачнијим познавањем геогностичних особина каквог предела не може унапред претпоставити његово дејство по јачини каквог потреса. Има природнпх препрека, закој« се из искуства зна, да пх земљотреси ретко ирелазе. Овде онде нађу се велике речне долине, које прекидају про-