Просветни гласник
598
НАУКА И НАСТАВА
стирање земљотреса, само ако те долнне нису средиште земљотреса. Много чешће пак сметају простирању земљотреса ведики пданински ланци. У таком случају земљотрес се више не простнре у виду круга у свима правцима, већ се прос^гире линеарно и нараледно иравцу пл.анине. При страшном земљотресу 1783. г., као и при ведиком земљотресу октобра 1870., послужили су аненински данци као пзврсна ирепрека за предеде италијског полуострва, који су се налазили западно од тнх ланапа. Док се је на источној страни хиљадама потреса дешавало, који чињаху најстрашније пустохки, дотле се на западној страни није ништа од тога примећабало. — Земљотреси, који су марта 1872. год. земљу трајно потресали у рударском пределу Л.оие-Пини у КалпФорнијп, беху савршено прекинути каменитим планпнама тако, да се на другој страни њиховој није осећало ни најмање дејство тога потреса, а на исти начин и Анди у Јужној Америци правили су готово увек границу, коју не прелажаху страшни земљотреси, који су се врло често дешавали на западној обали овога континента, а ако пак поједини потреси и пређу иреко ове границе, ипак су тако ослабљени, да су ту сву снагу изгубили. Где се пак наиђс на толике локалне препреке и на разлнчите врсте покретања земље, као при простирању земљотреса, ту нису ни највеће планине за све случаје довољна препрека против простирања земљотреса. Зна се пак за примере, када нису земљотресе ни сами Алпн зауставили, већ су се кроз највеће планинске ланце простирали. При земљотресу у Белуну 29. јуна 1873. год. простирао се је потрес у виду круга од јужне падине Алпа пе само по свој северо-источној Италији, него и кроз централни ланац Алпа до Инсбрука, Салцбурга, Розенхајма и т. д. а осећао се је још и у Минхену, Аугсбургу и Берну. И при далеком простирању овога великог земљотреса нису се покретања земље продужавала дубоко у планину, већ пређоше преко ње разллчито, као 12. марта и 25. децембра. Ово није једино посматрање. У кроникама се прича о једном великом земљотресу, који се простирао 25. јануара 1348. год. из Немачке у Рим и кога нису Алпи спречили. Преко Алпа су прешли ови земљотреси: 25. децембра 1212., 17.јула 1670., (код Хала у Тиролској), 26. децембра 1810., 25. октобра 1812. (код Белуна), и 20. јула 1836. (код Борзе у близини Белуна). Ако су околпости за то повољне, могу се шта више слаби земљотреси осетити на врло великом простору. Земљотрес, који се десио у средњој Немачкој 6. марта 1872. г., једва би се узео у обзир у пределима богатим земљотресима због своје незнатне јачине, па се је ипак простирао у простору између Берлина, Бисбадена, Штутгарта, Минхена, Прага и Преславе. Једанједини потрес, који сеје осећао између 1869. и 1873. год. као трајашан земљотрес око Средње Рајне а најјаче 10. Фебруара 1871. год. између Гросгау-а и Манхајма, убраја се међу незнатне земљотресе, па сеје ипак простирао
између ФранкФурта, Висбадена, Сарбрикена, Штрасбурга и Пфорцхајма. Потреси јачих земљотреса могу обухватати већу околину. Ну, ма да то стоји, то су ипак подаци о томе пз старијих времена нажљиво узимани, иочем су се спомињала често нетачна и неправилна посматрања, да би се увећала пажња и интересност, коју су производили знатни земљотреси. Као најочигледнији узима се лисабонски земљотрес. Ако је веровати вестима онога доба, овај сеје земљотрес простирао у простору четири пута већем од Европе, којије пзносио од прилике 700.000 квадратних миља. Само оне вести, које имају да захвале, ради свог постанка, Фаитасији узбуђеној несрећом једне толике и у то доба знатне вароши, нису могле да издрже критику, и ако без сумње тај земљотрес спада међу такве, који су врло велики и који се на далеко простиру. Искључимо ли и сва претеривања, ппак се мора признати, да се пој>едини земљотресп одликују не само својом страшном јачином, већ и тиме, што се простиру по грдно великом простору, да моћ такве једне једноставне природне спле превазилази све наше нретпоставке. Тешко је опростпти се предрасуде, која обузима становнике, који су у таквим земљотресним пределима навикли на такве појаве. Идеја, да су чврсте стеновите масе на земљи у нечувеној промени и да се стално покрећу све ствари, које насу природн окружавају, с нама јетакојако срасла, да је осећање обмане и несигурности у толико живље, особито ири првом већем земљотресу који смо доживели. Једва се може и помислити какво је стање немоћи човекове, кад се земља под његовим ногама љуља и природа јој се мења на којој он подиже што потребује стабилности, и којој поверава све што треба да траје. Новембра 16. год. 1727., десио се је земљотрес у Боготи. Попајан, који је за 200 геограФСких миља далеко од Боготе, јако је оштећен, а слабији потреси простирали су се још много даље. — Земљотрес, који је 12. октобра 1836. год. потресао приморје Средоземног Мора, простираше се из Д. Италије и СицилиЈе преко Далмације, Грчке и Египта до Сирије и дубоко у М. Азију. Као најзнатнији земљотреси јесу они, који су се поново догодили дуж приморја јужне Америке. Један између њих простирао се је 19. новембра 1822. у Чилу на простору, који се протезаше с југа на север за 1200 миља. И у најновије доба тамо има земљотреса необичног обима. Од 13. августа до средине септембра 1868. год. владао је страшан земљотрес у Перу, Киту и Екуадору дуж падине Анда и у приморју од 8°—4° јужне ширине. Први потрес 13. августа око 5 1 /, часова у вече, који сеје појачаоу околини Арекипе и Такне, простирао се је јужио до Копијапа, северно до Лиме и источно до Паза. Трајање и учестаност земљотреса. Да би могли протумачити трајање земљотреса. пресвегаје потребно, дасе повуче строга разлика између једног јединог потреса и земљотреса, који се може састојати из више потреса, пошто се у