Просветни гласник

0 ЗЕМЉОТРЕСИМА

599

обичном говору употребљава реч земљотрес за обадве појаве. Трајање једног јединог потреса изванредно је кратко. Под утицајем живог утиска, који таква појава изазива, обично се претерује у његовом трајању и према томе сме се веровати само поузданпм носматрањима. Обично је време трајања једног потреса мање од једне секунде и нигде не прелази то време. Изненадно и муњевитом брзином појављује се па тако исто и нестаје га. При неодређеним њихањима и таласастим потресима земље трајање је дуже но при једном потресу, премда је увек врло кратко. У обичним приликама прелазе ретко једну иди пеколико секунада. Трајање од једног мннута необично је дуго. Ну, ипак је по каткад равнотежа. у слојевима, који састављају земљу, тако јако поремећена, да наступа стално њихање и дрктање све дотле, докле год слоЈевн не добију равнотежу и стабилан положај. Међу осталим случајима најновпјега доба, изванредно дуготрајни земљотреси били су : на Малим Антилима, особито на Мартинику, када су 11. јануара 1839. год. пројурила два потреса један за другим, чије је укупно трајање било 30 секунада, за које су време учињене страшне пустоши. При истом земљотресу потресала се је земља п у Лпми без прекида два минута. — Први потрес у Арекипи 13. августа 1868. год. произвео је земљотрес, који је трајао седам минута. — За време једног земљотреса, који се десио 11. новем. 1867. г. на острву Св. Томе, први јаки потреси земље трајали су два и по минута и дрхтање је трајало још десетминута. Сасвим се друкчије истиче питање о трајању једног земљотреса. Ретко, и само при сасвим слабом земљотресу, састоји се трус из једног јединог потреса. Јачи потреси дешавају се наизменце са неодређеним дрхтањем и љуљањем земље на најнеправилнији начин, док по каткад сви јаки потресп у ночетку земљотреса јуре убрзо један за другим и мало по мало слабе, док се не заврше једва приметним њихањем, или у другим случајима слаби потреси претходе земљотресу па се све више п впше појачавају до највише тачке, па тако исто п опадају, или су при том јаки потреси испрекидани час већим час мањим бројем незнатних потреса Исто се тако потреси дешавају илп непосредно, или тек после неколико минута, па чак и после читавог сахата. Према броју прекида земљотрес се може простирати дуже или краће време. Већпна таквих замљотреса, с нешто дужим прекидом, чине по каткад једну земљотресну периоду, која може трајати месецима па и годинама, док напротив у другом пределу влада потпуна тишина. Од великог броја примера могу се особито ови узети, да би се објаснило Оно , што је казано : лисабонски земљотрес појавио се је 1. новембра 1755. год. једним страшним потресом, за којим је следовао кроз неколико секунада и други па и трећи тако, да је за 5 минута нроизвео страшну пустош; у самом Дисабону и околини му појављивао се је још у току новембра н децембра велики број слабијих потреса међу којима и један 9. децембра, који беше исте јачине с првим. Три најјачапо-

треса разрушише 26. марта 1812. год. варош Каракас, а таласасти покрети продужавали су се још дуже време. Земљотрес у Виспу у кантону Уелсу отпочео је 25. јула 1855. год. па је трајао с краћим нрекидима четири месеца, па п 1857. год. догађали су се слаби потреси с времена на време. — Калабријски земљотрес 1783. год. трајао је готово целе годиие знатном јачином, и земља се ннје смирила више од читаве деценије. Поједини јаки потреси иредсказивали су поповну појаву земљотреса, који је мало по мало слабпо. У почетку је била земља између појединнх потреса готово у сталном дрхтању, доцне су међутим настуниле све веће паузе. Белунскп је земљотрес трајао од марта 1873. год. до краја године. Марта 12. појавио се је потрес у југо-источним Алпима, по том је владала иотпуна тишина до 29. јуна, када се је догодио најјачп потрес. Од овога дана догађали су се земљотреси брасе, али ипак има читавих дана и недеља без земљотреса; алијош 25. децембра одликовао се је један нотрес особитом јачином. Само је околина живих вулкана стално изложена појави земљотреса. Ако су вулкани угашени, овн су предели у истим условима, као и сви други делови земље. Из искуства се зна да има предела, у којима су се дешавали чести п јаки земљотреси у време, када је особита пажња поклањата овим природним појавама. У западном приморју Јужне Америке земљотреси се сматрају као свакодневне појаве тако, да се пажња обраћа само на најјаче и опасне земљотресе. — Долина Сан-Садвадора у Средњој Америци издожена је стадним њихањг.ма тако, да је урођенициназивају„кускутланом" или „хенгематом". Исто се тако рачунају у пределе најбогатије- земљотресом и источно-азијска острва, а у Јевропи: Кадабрија, Јуж. Италија, Алпи и Пиринеји. Друге предеде задешавају само ретрии обично сдаби земљотреси. У Китају, Мисиру, ванадипјској Немачкој, у Енглеској, Бразидији и т. д. не дешавају се тако често и никад готово не прпчињавају знатне штете. Предели, којине спадају у земљотресне области, често су дуго поштеђени од земљотреса. По некад настане пзненада периода земљотреса с многобројнцм потресима, која хможе да траЈе месец па можда и годину дана све дотле ; док се земља не поврати у своје првобитно стање, које је бидо пре земљотреса. Тодике су се земљотресне периоде поновиле у Средњој Рајни. Између Дармштата и Манхајма налази се место Гросгерау, које је у најновије доба било средиште такве једне земљотресне периоде. Још новембра 1588. год., па по том опет новембра 1785. год., овде су владали јаки земљотреси. Одјануара 1869. год. отпочела је на самом том месту опет једна изванредно богата земљотр. периода. Посде неколиких потреса овога месеца владала је до октобра потпуна тишина, потом се пак појавише земљотреси тако брзо, да их се могло набројати до конца године више од 600. И идућих година до конца 1873. понављали су се врдо често с неколиким прекидима.