Просветни гласник

600

ПАУКА И НАСТАВА

Почетак једне сличпе перподе у пределу у коме се земљотреси пначе ретко дешавају, означили су земљотреси, којп су се догодили 2. маја 1866. год. у близини Дезепданана јужној обали језераГарде п од овог доба, с дулшм или краћим прекидима, појачавајући се трајали су до конца године, па су тек после годину дана престали. Год. 1868. поново су почели на Монте Балду, једноме од најјужнијих изданака алпијских, и трајали су до 1870. год., док су се међутим од овога брега простирали преко југоисточне обале језера Гарде. Из старпјег доба пма само непоузданих вести о земљотресу, које не могу дати никакав појам о учестаности земљотреса. На неколико дана. пред смрт цара Тиберија потресао је велики земљотрес острво Капру. — Год. 50. и 63. по Хр. опустонгилп су земљотреси велики део Доње Италије п тада су порушени Херкуланум и Помпеја на подножју Везувовом. Тек што су се ове вароши опоравиле, а нови земљотреси објавише прву историјску ерупцију Везувову, за које су ови градови сасвим пропали. — За време Веспазијана уништена су на Кипру три града, а год. 115. порушена је Антиохија. — У средњем веку владали су у Сицилији велики земљотреси 373., 448., 1000. и 1097. године. — У Калабрији догодили су се страшни земљотреси 1627. и 1628. год., који су се поновили 1783. и 1870. год. Из околине базелске зна се за 127 земљотреса. Најјачп је био онај од 18. октобра 1356. године, када је погинуло 300 људи и порушена је готово сва варош. Исто тако одликовали су се особитом јачпном земљотреси од 21. јула 1416. г., 7. септ. 1601. г., и 17. новембра 1650. год. У Ахену и његовој околини познати су знатни земљотреси од година 823., 830.. 1640., 18. септ. 1692., 15. јула 1773., децембра 1755., 18. Фебруара 1756., 9. јуна 1771. Слабији земљотреси догађали су се по чешће у октобру 1873. год. Град Ллма од свога оснивања у 16. веку понова је рушена поименце ових година: 1586., 1687., 1697., 1699., 1716., 1724., 1732., 1734., 1745. и 1746. (прпстаниште Каљао) 1868. Земљотреси нам се пајчешће појављују као врло ретки појави, пошто земље, у којима лшвимо п с којима смо у ближој вези, срећом ретко и већином задешавају врло слабп земљотреси. С тога се човек и врло тешко мо?ке уверити о великом дејству ових природних појава. Тек се у најповије доба покушало да се статистиком земљотреса упозна не само број земљотреса, који су се догађали, већ да се разјасни и њихова природа и својства. Само таква статистичка збирка до сад може битп врло несавршена. Ако се помисли само, да су од прилике две трећине површине земљипе покривене морем, и да ми о свпма потресима морског дна по нешто само сазнајемо и тореткои случајно, ито ако сепотрес простире икроз воду па се осети на лађи, која се буде ту десила, као какав потрес мора — моротрес. 0 другој трећини површине земљине. која се састоји од суве земље, опет пам је највећи део или непознат, као што је готово цела Аорика, велики део Аустралије,

Јужне Америке, па шта више и Северне Америке, или је пак ван сваке везе с нама*). Према томе остаје нам само један врло малп део земље, из кога су пам познати сигурнији земљотреси. Са овога гледишта изгледа иам, даје број земљотреса, које смо у стању споменути, нзванредно велики. Од год. 1865. па до конца 1873. познати су ми 1184 различита земљотреса, од којих су се 517 десили на разлпчитим местима. У Немачкој, која је пстина једна од најсиромашнијих земаља у земљотресу, догодили су се земљотреси (искључиво у Немачкој и Аустрији) у овој периоди у 94 различита места. Само се врло мало од оних 1184 земљотреса састоје од једног јединог потреса; многи су трајалп недељама и месецима, а по неки и више година. Сваког појединог дана у сваком периоду забележени су по један плп више потреса. Од 1—6 маја 1870. год. догодило се само у вароши Јокохамп 123 потреса, али кад је Батанг у Китају порушен 10. априла 1871. г., трајали су земљотреси готово без престанка 10 дана тако, да сејеземља по каткад љуљала као лађа на бурноме мору. Ири таквом једном земљотресу на острву Хаваји, који је 1868. год. трајао више месеца, набројали су у марту више од 2000 земљотреса, не узимајући у обзир слабије. Према томе нема нп једног дана и ип једног часа без земљотреса. И без претеривања може се тврдити, да се земља без прекида потреса. сваког тренутка на ма којем месту. Појави. који прате земљотрес. Обично је земљотрес у вези с неком подземном тутњавом. Ове тутњаве нема само при сасвпм слабом потресу. Ну, ипак њена јачина није у подједнакој сразмери са јачином земљотреса. Земљотрес у Гиобамби од4. Фебруара 1797. г., који је један од најзнатнијих, прошао је без тутњаве. Пошто се звук простире кроз чврсту масу земљину, то се он може на далеко раширити и на врло великом простору осетити. Тако, чула се је јака тутњања, која је била у вези са земљотресом у Св. Марти у Колумбији 15. марта 1835. год., у околини од 350 миља на даљини од 7 сахата. За, време излива вулкана Котопаји 1774. г., који се је деспо под многобројним потресима, осетила се је подземна тутњава у Хонди на Геци Магдалени, која је удаљена од вулкана за 109 миља и великим планинама одвојена од Кита н Попајана. По најчешће се дешава земљотрес у исто време са таумом, док се на понеким местима шумдоцниЈС појављује , као при земљотресу у Новој Гранади 16. новембра 1827. год. Пошто се брзпна простирања звука и брзина земљотреса не слажу увек, то се на некпм местима, која су удаљена од прапочетка земљотреса, не дешавају никада обадвоје у исто време. Врло често звук од потреса измакне и показује даће потрес наступити, па, пошто простирање звука од потреса наилази на незнатније препреке од простирања самог потреса, с тога и *) Ово је писац писао у оио доба, када ови делови света насу били тако и тодико иознати као данас. Пр.