Просветни гласник

0

има многобројних примора, када се подземна тутњава шприла ван круга потреса и када су се становници таквих предела плашшш, и ако за тутњавом није* наишао земљотрес. Априла 30. године 1812. чула се у провинцији Венецуели, поглавитодуж обала Рио-Јапуре, јака подземна тутњава, и ако нису наступили земљотреси. Доцније се претпостављадо, да се је у ово доба почео изливати вулкан Св. Винцент на Малим Антилима и да је истоимено острво задесио јак земљотрес. Врста шума врло је различита и понајчешће личи на какву подземну грмљавину, која међутим може да достигне страховиту јачину. Ипак су ти шумови тако различити, да се може наћи свакојаких упоређења, час је као какво котрљање п зујање, час пак као шкрипање, звечање или брујање. Врло се често примећују, ири земљотресу, промене у изворима. Оне су најразличније а по каткад супротне врсте. На једном месту усане вода у изворима мало пли сасвим, на другом пак месту повећа се количпна воде у њима, а на неким местима избију нови извори, где дотле нису били. Топлп извори изгубе нешто од своје високе температуре за краће или дуже време, премда се примећује да у таквим изворима температура и порасте. Исто тако ишчезавају пли се појављују нови минерални извори, који могу имати више или мање састојака, којима се одликују. Посматрања промене стања воде у бунарима мање падају у очи, алп је то у земљотресним земљама у опште позната ствар. При земљотресу, који је трлјао од прилике годпну дана у Кантону Валису 1855. год., постали су многи нови швори у околини Впспа, где су били потреси најјачи. По неки од тих извора био је са чистом слатком водом, понеки су пак имали у себи гвожђа п иокрили су за кратко време земљу, иреко које су се излили, познатим мркоцрвеним талогом гвожђане окре. Температура ардебилског топлог извора, који је имао температуру од 46°С. пре земљотреса у октобру 1848. год., за време тог истог земљотреса температура се попела скоро до тачке кључања — Топли леучкп извори, кажу, да су добили темпе ратуру за 7°С. вишу, 1855. год., и да се коликоћ а воде знатно повећала. Још вз старог века, од Арпстотела и Плинија, води порекло веровање у зависност између земљотреса и понекпх појава атмосФере. Ово старо веровање нити се до сад призпаје, нити се пак са свим обара. Опадање барометра и јака олуја, кажу, да утичу повољно на земљотрес или га бар предсказују. Јаке су олујине владале за време земљотреса 1810. год. у Италији, и од 1795. год. у Енглеској. У 84 случаја земљотреса у Швајцарској дуваше јаки Фен и један од најјачих потреса у Гросгерау-у, ноћу између 19. и 20. јануара 1873. год., наступио је за време јаког падања барометра и за време буре. Према томе имало је без сумње случајева, када су се земљотреси догађали у време каквог необичног покрета ваздуха и у време врло ниског барометарског стања; у још многобројнијим случајима ипак се не беше такав случај десио те с тога и оста за дросветни гдасник 1895. г. / Ј с Т ј

601

навек сумња, да ли не беху они земљотреси и она случајна стања атмосФере само случајно једновремеви, пли пак случајно између њпх постоји каква већа зависност. Много се чешће догађа земљотрес са дуготрајпом кишом. Л.етњи ме&еци 1755. г., којп супретходили лисабонском земљотресу , одликовали су се многим кишовитим данима. У ДоФену, кажу, да су се земљотреси дешавали понајпре у пролеће, када се снег топи, а и земљотрес, који се 5. Фебруара 1851. год. иростирао преко Швајцарске, Тирола и једног дела Италије, пратила је у овим земљама јака киша. Од 87 дана, који су се одликовали у овој земљотресној периоди од 1869.—1873. год. у Гросгерау-у многим или јаким потресима, 73 су се десила у наше влажно доба године, од 1. октобра до 30. априла, а само 14 у времеиу од 1. маја до 30. септембра. Наша северна умерена зона има ипакнекакав тако непостојан п кишовит карактер времена и број је земљотреса тако велпки, да су се овде морале догодити врло честе кише и земљотреси, и ако нема никакве основане зависности између њих. Ипак је веровање у такву једну зависност толико распрострто, да су се, кажу, морали у понеким земљотресним областима, као н. пр. у Перу и на молучким острвима, особито за кпшовитог времена бојати и становници понеких од овпх острва морали су се за време таквог времена из кућа исељавати па се усељавати у колибе. Још је несигурнија зависност, у којој, кажу, да стоје земљотреси са магнетичним п електричним стањима у атмосФери и са северном светлошћу. И утицај констелације сунчеве и месечеве не да се доказатп, којп се је још у раније доба узимао и у повије доба пробао да докаже. За истраживања такве врсте од одсудног значаја мора бити усавршавање статистике земљотреса. Покретање лора. Већина потреса морског дна ишчезне без опаске, пошто се ти потреси брзо распореде п изједначе са покретним елементима воде. Само у појединим случајима, као што се то појављује при вертикалним потресима (оздо на више), прође потрес кроз водену масу до површине јој и тек се ту осећа по лађи, која се буде случајно десила на том месту, и ако не наступи никакво видљиво кретање воде. То су моротреси, који нас уверавају о томе, да подлежи пстим потресима п дно морско, којима и иовршина земљина. У најинтересантније појаве, који често веће земљотресе прате, долазе покретања морске воде и ако се море не потреса. При знатнпм земљотресима у приморју почиње знатно покретање мора често у исто времесајачим потресима или пак непосредно после тога, пошто се сва водена маса, далеко од приморја, наједаред од своје првашње границе иовуче, услед чега се осушн приморје, које бива за време плиме покривено водом, док се грднп таласи не поврате те се преко обале излију. 78