Просветни гласник

602

НАУКА И

НАСТАВА

Одлив и прилнв попавља се обично више пута све слабијом јачиномдоксе не поврати поремећепа равнотежа. — Траје ли пак.међутим узрок узбуркавања и даље, то море све даље кваси и све већи тадаси постају онако исто као што се и пожар сам собом повећава и јако се увећа. Ако обале нису стрме, то се може на овај начин велики деоморског дна оголититр закратко време. За време земљотреса 27. септембра 1538. г., који је био у вези са изливом Монте Нуова код Пупуоле, повукла се је вода толико од обале, да је готово део затон био иресушио. Год. 1699., за време једног земљотреса, код Еатаније повукло се море од обале за 2000 хвати, а год. 1690. при земљотресу у Поску повукло се у море за 2 миље а велпки таласи појавили су се тек после 3 часа да опет понова заузму своја стара места. По некад се најпре појављује талас па се тек вода враћа. У неколпко може нам за то датп узрока особина приморја. Обично наступа ова појава на таквим местпма, која су удаљена од прапочетка земљотреса, а таласје само повратно дејство оног дејства, које се десило на каквом другомместу. Поремећај равнотеже у води не ограничава се поименце на поремећај равнотеже у прпморју, које је земљотресом задешено, већ се простире и у великим таласима преко океана. На широком мору ови се таласи не могу примеТпти, пошто широки талас сасвим подако нараста, да се његова виеина губи на широкој новршини. У колико се може видетп велики талас плиме, који се постојано по океану ваља следећи обртању месечевом, у толико се исто могу приметити слични тнм таласима земљотресни таласи. Само у приморју, где се дешава судар таласа, може се приметити покретање услед нараштаја воде п услед плиМе њене. За људе, који станују у приморју, овп су поремећаји у мору обично много опаснији но и сами земљотреси, који су их нзазвали. Страшном јачином јурне вода преко обале и руши све, што се не може снажно томе одупрети, па при повратку носи рушевине собом да их сталожи у дубини океанској. Тада наступа то тако непредвиђено и тако брзо, да је једва могуће благовремеио спасти се. Непосредно после првих јаких потреса лисабонског земљотреса 1755. год. подиже се мсре у талас од 50—60 стопа виеине преко највеће мере, до којеје могла нлима нарасти. Љгђе беху разбацане тамо амо, као при најјачој бури,. а после тога опаде море исто тако пспод најнижег степена, до кога достиже при осеци. У мањем степену понављаше се земљотресни талас четнри нута. По свој

западној обали Шпаније и Португалије десиле су се услед тога грдпе пустошп, а покрет се је простро морем и посматран је на обалама Африке, Ирланда, Мадере, исто тако и с оне стране океана на Антилима. — 28. октобра 1724. год. Ллма је порушена једним земљотресом. У очи истог дана нарасте вода у Каљау, облпжњем пристаништу, 80 стопа више но што нараста у нормалнпм приликама, јурну преко вароши и поруши је из темеља тако, да готово не остаде нпједна кућа и ниједан становник. У пристаништу су биле лађе, од којих већина с места потону, док се друге беху одрешиле и вода их је собом однела толико, да су оне по повратку воде, која је била прешда обалу за читав сахат даљине, на суву заостале. — Највећу висину достигао је земљотресни тадас 6. октобра 1737.г. у лопатском приморју, јер је та висина износила на 210 стопа. Услед ведиких. земљотреса, који су се десили на западној обали Јужне Америке августа 1868 г., проузроковани су на ПасиФичком Океану Феномени прилива, који су се простирали по свој грдној области тога приморја, па још и по најудаљенијим обалама испољили су своје дејство. При том се је дала прилика, да се ова појава до највеће тачности испита. Наравно, најјачи беху покрети мора ипустоши по приморју Јужне Амерпке. Алп и с оне стране Великога Океаиа, где се ништа не знађаше о земљотресу, бпле су врло знатне пустоши и покрети мора. Особито беху опустошени 15. августа источно приморје Новога Селанда п Чатамских острва, а понајвише мали затои на подуоству Банци, на југу Новога Селанда. У У1ителтону повуче се море између 3 и 4 часа изјутра тако, да затон, на коме је била варош, савршено остаде сув. У 4'| 2 часа поврати се пак тадас са десет стопа висине и 3 стопе пређе преко највише тачке, коју је пдпма достизала. — Око 5 часова повуче се вода н подруги пут, па се пџврати тек у 7у±. Трећи пут десио се је судар таласа око 9У 2 , а последњи пут око 11 часова. У затону Пижону десиди су се 15. августа 7 таквих таласа-, да су рибе остаде на суву. Први талас био је понајзнатнији, а потоњи беху увек мањи, н тек је 18. августа бида пДима и осека правплна. Од прилике 500 морских миља од острва Банке удаљена су Чатамска острва, па су ипак ова била страшно опустошена. Појавише се 3 велика таласа, којима су насеобине у приморју порушене. У Јужној Аустрадији особито је задешен Нови Јужни Уелс, и у пристаништу сиднејском више се пута пела вода у. вис повише па опет опадала. (Свршиће се)