Просветни гласник

КРИТИЕА И БИБАИОГРАФИЈА

603

КРИТИКА И Б

Цар Симеон-Синиша Немањиј* (Палеолог), Историјска расправа. НаписаоРадослав Агатоновић. Издање општине београдске. Београд. 1893. (Свршетак) У наведеном документу, међутим , о свему том нема ни помена! Нити ,се ту где каже, да је Симеун, преко свога посланика, молио Дубровчане да му буду на руци у борби противу Уроша; нити се ту каже, да је Симеун на све стране тражио савезнике противу Уроша; нити је се посланик Симеунов звао — Зеновић!! — ниједан ол тих закључака нпје основан, и за дивно је чудо: одакле их је писац могао извести ! За тачно и правилно разумевање смисла, који има текст тога документа, није довољно разумевати само латински (ни о том, у осталом, писац себи није издао најбоље сведоџбе!); за то треба познавати још и неке важне околности тога времена. Тако н. пр. ваља знати, да је Урош 10. априла 1357. год. био с мајком својом у Скопљу и тамо на »збору српском« утврђивао Хрисовуље свога оца; да је, на скоро затим , отишао био у Призрен, да је ту затекао дубровачке посланике Марина Булића, Шива Гундулића.и Жива Чревића, који су му предали поклоне републике и поднели молбе, и даје после тога, 24. и 25. априла, које у Призрену а које у оближњем замку Рибнику, потписао оних пзт познатих привилегија Дубровчанима. и на тај начии утврдио с њима најлепше пријатељске односе. Ако се сад има на уму, да је вест, коју нам је савременик Кантакузен оставио о непријатељским односима између Симеуна и Уроша, стављена у његовим мемоарими под годином 1355-том; да је Урош пријатељске односе с Дубровчанима утврдио у аарилу месецу 1357 и да је посланик Симеунов долазио у Дубровник у месецу сеатембру исте године; — онда се отуда могу извести само ови логични закључци: а) да се завада између Симеуна и Уроша породила наскоро иосле смрти Душанове и да је дуже времена трајала; и б) да је Симеун свога посланика у Дубровник слао у сеитембру 1357- г. с тога, што је био ред да се користи оним пријатељским односима, који су између Уроша и Дубровчана били утврђени у

БЛНОГРАФНЈА

аирилу месецу те исте године, те да на. тај начин стече у Дубтровнику посредника, који би га с Урошем измирио 1 ). Што се тиче Дубровчана у том питању, то сам текст јасно казује, да су они, и том приликом, као и увек, с љубављу одговорили, да су готови да учине све за добре односе између стрица и синовца. Није ли очигледно сад, да су све пишчеве дедукцше из горњега документа сасвим аогрешне? Оно пак назирање његово, да је Симеун, преко свога посланика, тражио од Дубровчана чак и некакву „ материјалну аомоћ у војсци", не само да је погрешно, него је —• комично! Најпосле, писац је погрешно забележио и презиме посланика Симеунова. Он се није презивао „Зеновић", него — Ченоси. Његово је презиме у горњем документу написано овако: 2епоН а то је што и ^епоД. Ченоси , као год што је и (Јегепа= Чревић. По 8иреге11у, овај је Ченоси био из Валоне и његово посланство у Дубровник није имало даљих последица. Симеун се некако тада прогласио за цара и пошто је наскоро био оасвим напустио мисао о борби противу Србије и преселио се у тесалску Трикалу — с Дубровником није више у додир долазио, * Други почетак, за који наш писац није знао, очуван је у једном писму дубровачког трговца Грга Скрњића, који је у оно време трговао оловом у Железнику, у ЈКучеву. У том писму Скрњић пише кнезу и већницима дубровачким о неком дугу, који је имао да плати једном Которанину, па неодужење тога дуга правда губитцима, које је у трговини претрпео „прошасте године — вели кад је иукао глас да је Синиша, ударио на Србију 1 ). Ово је писмо датирано -9. фебруара 1359. године, и важно је у толико што потврђује, да оно посланство Ченосијево одиста на крају крајева није имало ресултата и да су се затегнути односи између Симеуна и Уроша продужили били и у год. 1358-ој. * Из свег овог што је довде речено даје се јасно видети, да се на питање: да ли је Симеун ишао Ј ) Види о свему том Моп. ЗогМса, 155 и поменуту расправу К. Јиречека. *) Споменик Срп. Краљ. Академије XI. 32.

78*