Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

611

Изузимајући кантон солерски, где се сва деца морају образовати у основним школама, родитељима иначе стоји до воље да својој деци потребно образовање дају или сами или да их шаљу у приватне школе. Држава интервенише само у случају, ако дете не добије минимално образовање, које закон одређује, и може строго казнити и новцем и затвором оне, који се у том погледу закону не покоравају. Њена впаст у том погледу иде чак дотле, да може децу, којима родитељи неће да дају потребно образовање, поверити бризи странаца. Ми смо довде покушали да изложимо само опште принципе. на којима почива систем наставе у Швајцарској; сад ћемо се постарати да уђемо и у детаље школске организације описом школскога система у кантону циришком, а. тај кантон изабрасмо с тога, што је он један од најважнијих просветних центара не само у Швајцарској, него и у Европи — и у целом свету. Признање надмоћности овога кантона нада свима осталима, у иогледу свега што се тиче наставе, једина је можда концесија коју КонФедерација може учинити у корист једнога кантона. Већи део кантонскога буџета намењен је школама, а сваки ученик стаје државу 1 одишње 55 Фраиака, више дакле много, него ли у осталим кантонима. Најздравији и најважнијц део вароши припадао је општинским властима; и оне су, место да ту саграде куће за станоое богатим становницима, од којих би приход могао знатно увеличати благостање корпорације, — саградили на том месту Иолитехничку Школу, Университет и друге зграде, које су тим школама потребне. Пролззећи улицама варошким наилазите на све стране на дивно сиграђене школе и остале установе, које лепо сведоче о напредности интелектуалиога живота и убедљиво показују, да су за становништво ове вароши питања о образовању њиховога подмлатка најпреча и најважнија. Ми смо нарочито походили ове школе у време испита и опазили смо, да у ионашању ученика нема ничега театралнога и да они нису обраћали велику пажњу на мноштво другова и сродника, који су присуствовали испиту и са највећим интересовањем пратили цео рад. Клупе и остали школски иамештај био је најновијега и најбољега система. Коридори су широки и с довољном количином ваздуха и , ако је време било већ тако да се школе могле готово загрејати, вентилација је свуда била ванредна. Нарочите су пажње достојни музеји и лабараторије школске; затим веома потпуне и уређене збирке ботаничке, геолошке, зоолошке, па збирка сиецимена анатомских и изврсне справе Физичке и хе-

мијске. Комисија за техничку наставу описала је 1886. год. музеј школски у ИтЉезсћег Р1а^2-у, као »образац онога што треба да је школски музеј.« Препарате обично скупљају и уређују наставници. У Цириху, као и у осталој Швајцарској, надзор и организација наставе основне, средње и проФесионалне налази се у рукама начелника кантоналног министарствч просвете (СћеГ с1и с1ераг(;етеп1; са.п1;опа1 с!е Ппв^гисПоп рићћдие). Једина школа која не стоји под његовим надзором, то је Политехника, коју издржава КонФедерација. Плата начелникова износи 5.000 дпнара. У већини кантона постоје стални инспелтори, које поставља министарство просвете и који се бирају измећу учитеља и духовника, којима би редовне дужности допуштале да известан део времена могу поклонити надзору над околним школама. У Цириху се добровољно примају инспекције чланови школскога савета, у којима се находе обично професори, пастори и у опште људи од утицаја; те инспекторе бирају сви грађани дотичнога среза на три године. Ови савети су обично као нека врста извршне власти у министарствима просвете свакога кантона и главна им је дужност да мотре на то, да општинске власти тачно и савесно врше кантонске законе. Они решавају питања која се тичу наставних програма и школских књига (уцбеника); они су уједно и као нека врста апелационе инстанције одређене да суди све спорове који би поникли између Н!ставника и месних власти. Школе су увек отворене општинским властима као год и инспекторима, који ретко извештавају наставнике о свом доласку. Жене не могу бити бирапе за школске инспекторе. У свакој општини постоји школска комисија, чије дужности одговарају дужностима чланова школског савета у Енглеској. Чланове школске комисије бирају општински зборови из своје средине, као год и из општннског савета (СопзеП соттипаћ. Они у ствари имају власт органа среског школског савета, који преко њих помажу вршење инструкција кантоналних власти. Они су дужни бринути се о намештају школском и оправци зграда, кад је то потребно. Један од чланова дужан је походити сваку школу, бар двапут годишње, п уверити се лично да ли су нарећења инспекторова тачно вршена. Сиромашна деца добивају бесплатно потребне књиге, а она, која покажу добре способности и марљивост, могу по препоруци комисије добити од срескога савета (СопзеП е1'аггопсП88етеп1;) 79*