Просветни гласник

ШКОЛАМА

ђачки или зато што на време нису платили школске трошкове, или зато што децу не шаљу уредно у школу, — па не само једном Енглезу, него готово сваком странцу, који чита статистику наставе у својој земљи, тешко је разумети, како се озбиљно и дубоко интересују Швајцарци за све што се тиче наставе и васпитања. Они своју школу имају пред очима кроз цео живот свој. У већини вароши и села, основне школе походе и богата и сиромашна деца без разлике; у Швајцарској нема оне заблуделе и напуштене деце, која не знају шта је школа. У клупама школским седе једни до другнх сиротани, које општина храни и одева, и деца богатих трговаца, адвоката, лекара, и над свима њима влада једна иста дисциплина, сви они добивају једно и исто васпитање и образовање. У Цириху где је допуштено школовати се и у приватним школама, основне школе походи 97.5 °| 0 деце свих сталежа. Систем наставе у Швајцарској постао је једно од најмоћнијих средстава за зближење различних класа друштвених и различних секата и за појачање веза које снаже и учвршћују конФедерацију. Отуда је лако разумети, да ШваЈцарци на њихове школе не гледају само као на место, на којем се деца њихова васпитаЈу и спремају за живот, него и као на један политички расадник, у којем се труде, да у орцима младих генерациЈа развиЈу и облагороде оне доктрине, којима се тако диве ови уоеђени ренуоликанци. ШваЈцарци уонште показуЈу много више толеранциЈо у ногледу васпитања, него ли у ногледу рилигиЈ«. 1 о јо, као што иримећује Сир Ногасе Ј(,и1ШЈ01и у извештају поји смо раннЈе цитиралп, — ј една од паЈпохвалниЈИХ црта њиховог наставсис [ема. Хо јо за странце у толико чудповатиЈе, што 1јј .иајЦс1рскоЈ има католика готови колико и иротестаната ^ј, коЈИ су у поЈединим кантоиима та!ЧЈ ивмешапи, да их готово ниЈе могућно разликовати, и у другима тако одељени, да су у свему очували иајкарактерциЈе црте својо вере и водили до пре неиуних оО година страшни грађански рат. У каитонима, у којима су у већини оило като-1ици оило протестанти, наука о вери предаЈе се у ИЈВсоне дане и одре^сне часове тако, да деца, ЧИЈИ родитељи зажеле да им се даЈе само световно васии 1 ање, — не морају походити та нредавања. Ираво религиозно васпитање младежи остављено Ји дул.овништву и састоЈИ се из припреме за причешће. На овом месту наводимо план религијског *) Китодика има 1,189.У(И, а Дротестанита 1,7^4.&(ЈУ.

васпитања у основним школама кантона: водскога. женевскога, нешателскога и луцернског, не само као пример различних метода, него и ради тога да се види: какве огромне разлике постоје међу кантонима готово у свима детаљима њихове органлзације. УаиЛ. Наука о вери предаје се поглавито с историјске тачке гледишта. Оепеке. У школама се тај предмет никако и не предаје. Кантон даје само нзвесну годишњу субвенцију консисторији т. ј. протестантским и католичким свештеницима (раз1;еигв е!; сигез) којима, родитељи у свако доба могу слати своју децу ради религијског васпитања. Меи[сћаШ. Нема никаквог одређеног плана за предавање науке о вери, али школске просторије могу у одређено време бити употребљене на тај циљ. 1_,исегпе. — Религијско васпитање младежи остављено је потпуно римском католпчком свештенству. Мешовите школе (рагИаМсће 8сћи1еп) постоје у многим кантонима, где је становништво измешано т ј. где има и католика и протестаната, и те школе походи младеж обеју вероисповести. Те се школе не могу назвати светским. У Верну н. пр. елементарно предавање науке о вери састоји се у том, што Доцу уиозпају с истинама, које су заједничке свима хришћанима, и с појединим пасажима из Библије. У Цириху пак, где су протестанти знатно надмоћниЈи, деца католичке вере уче науку о вери заједно са својим друговима протесгантима до десете или једанаесте године, а тада им се почиње давати слецијално образовање у облнку првог причешћа. Овај систем мешовитих школа даЈе, како изгледа, врло повољне ресултате чак и у кантонима, као што је св. Галеноки (81. ОаПј, у којем католици стоје према цротестантима као 5:3, и у коЈем Је, неколико година пре воЈне (Јондероунда, оило силних размирица у питањима вере и васпитања. Ако се пак католичка или нротестантска мањина осећа Јаком, онда они — а то бива често осниваЈу школе нскључиво за децу свОЈе вероисповесги. Такав Је случај код протестаната у МогаС-у, где су подигди неколико таквих школа; а тако су исто и католици у Каружу, у женевском кантону, основали Једну школу искључиво за каголичку младеж. Ми смо већ Једном казали, да је основна настава ооавезна. Та обавезност састОЈИ се у томе, што су родитељи дужни давати својој деци образовање оар онако и онолико, какво ее добива у основним школама.