Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

Најпре је тајник Управе, г. Хенрик Лилер, проФесор, прочитао извештај о досадашњем раду Управе, из кога се види целокупни рад овога друштва, као и све оно што је помагало или сметало његову напредовању. У извештају се у главном наводи ово: Досадашња Управа Српске Књижевне Задруге, која ]е изабрана 9. маја 1893. год. (на првој Задругиној скупштини), старала се да, вршењем поверене јој дужности, одговори интересима Задруге и очекивањима задругара. На првом свом састанку после скупштине, Управа се конституисала, изабравши себи: за председника г. Стојана Новаковића, за потпредсбдника г. д-ра Јована Јовановића-Змаја, за књижничара г. Андру Гавриловића, за благајника г. Уроша Благојевића и за тајника г. Љубомира Јовановића. Уз то се Управа на истом састанку, према чл. 12. Правила, поделила у два одсека: књижевни и економни, чији су се чланови договарали, према потребама, о пословима задругиним, али их увек, према чл. 13. Правила, износили све на решавање пред целокупну Управу. 3. јуна 1893. год., због оптерећености многим пословима, поднео је оставку на чланство у Управи г. Милан Ђ. МилиКевић, библиотекар Народне Библиотеке. Управа је примила ову оставку, изабравши за новог члана г. Шивана Шивановића, државног саветника, који је на скупштини добио највећи број гласова после изабраних чланова. Благајник Управе, г. Урош Благојевић, био је неко време, премештајем из Београда, удаљен од благајничке дужности, за које га је време у њој, по молби Управе, заступао члан Управе, г. Љубомир Стојановић. Чим се г. Благојевић са службом вратио у Београд, поново је, према одлуци Управе, примио отправљање дужности друштвеног благајника. Г. Стојан Новаковић, председник Управе, због многих и тешких послова државних, који су му у току ове године поверени, 1. јула ове год. замолио је Управу да му уважн оставку на председништво и чланство у Управи. Уирава је, ценећи досадашње велике заслуге г. Новаковића око оснивања и унапређења Задругина, одлучила да се г. Новаковић преко потпредседника и три члана Управе умоли да одустане од своје намере и да и даље остане на свом месту у Управи. Ну како је г. Новаковић и после тога остао при својој ранијој одлуци, наводећи за то оправдане разлоге, то му је Управа примила оставку, изабравпш га једногласно за почаснога члана Управе Српске Књижевне Задруге, у знак захвалности на председничком раду.

613 1. јуна ове год., изјавио је и тајник Управе, г. Љубомир Јовановић, да му поред редовне службе код слабог здравља није могућно савлађивати тајнички посао, па је молио да се разреши те дужности. Управа је, уважавајући разлоге г. Јовановића и примајући му поднесену оставку, одлучила да се умоли г. Хенрик Лилер, проФесор, да привремено врши дужност друштвеног тајника. Напослетку је, 17. августа ове год., изјавио потпредседник Управе, г. д-р Јован ЈовановићЗмај, да му у приликама, када цео председнички рад остаје на потпредседнику, није могућно и даље остати потпредседник Управе, молећи да му се уважи оставка на потпредседништво. Управа је, уважавајући разлоге г. Јовановића, примила поднесену јој оставку и изјавила му своју захвалност на досадашњем раду и заузимању око унапређења Задруге. Како је, услед уважених оставака, Задруга остала без председника, потпредседника, тајника и једнога члана Управе, то је Управа на свом редовном XXXV. састанку, 17. августа ове год., изабрала себи за председника г. Љубомира Ковачевића, за потпредседника г. Перу П. Ђорђевића, а за новога члана Управе и тајника г. Хенриха Лилера (по чл. 15. Правила). Из Управина извештаја даље се види: да је број чланова добротвора, који је до краја прве године Задругина рада износио 60, порастао у 1893. и 1894. години још за 68., те је до краја прошле годипе свега износио 128. Међу њима има 17 установа чисто народних и то: 7 окружних одбора (којих је било 15, и од којих су се пријавили 14, али не доспеше да пре свог пристанка пошаљу улоге), 2 среза, 2 градске општине и 6 друштава. Надати се да ће овим путем поћи и друге установе и друштва тим пре, што је Управа одлучила да се свима, који се до краја ове год. упишу за добротворе, бесплатно даду сва три досадашња кола Задругиних књига. Број чланова оснивача. незнатно је опао у корист помагача. Томе је узрок погрешно тумачење чл. 9. Правила: да оснивачи после 15 год. престају даље улагати и постају добротвори; па кад су се неки оснивачи уверили да се тај члан не може тако тумачити, прешли су у чланове аомагаче, чији је број до сада увек био толики да се не можемо потужити. Да би се изишло на сусрет жељи оснивача и да би се избегло погрешно тумачење чл. 9. Правила, предложена је измена овога члана, те се надати да ће се многи оснивачи, који су прешли у помагаче, поново вратити у осниваче.